Zašto je dijabetes opasan za kosti

Smatra se da više od 10 odsto odrasle populacije u Srbiji boluje od šećerne bolesti. Dugo je zanemarivan uticaj dijabetesa na kosti. Sada istraživanja pokazuju da osobe sa ovim problemom imaju povećan rizik od preloma kostiju čak i posle dejstva sile malog intenziteta.

Trenutno dostupne metode procene kvaliteta i osetljivosti kostiju nisu sasvim pouzdane, što utiče na to da nedostaje pravovremena prevencija preloma. Kako navodi gost Jutarnjeg programa, dr Petar Milovanović, za to postoje dva razloga. Prvi je što ne postoji dovoljna svest koliko dijabetes utiče nepovoljno na kosti, a drugi razlog je što se u kliničkoj praksi za utvrđivanje koštane fragilnosti i sklonosti prelomima koristi metoda denzinometrije ili deksa, koja otkriva samo jedan deo rizika.

„Dakle, postoji čitav niz drugih koštanih činilaca koje ova metoda ne može da vidi i onda može da se desi da vi kod pacijenta koji ima dijabetes, pre svega tipa dva, uradite ovu analizu, dođete do rezultata da je vrednost mineralne gustine kosti koja se dobija deksom normalna ili vrlo blago snižena, čak i povišena, u svakom slučaju u nesrazmeri sa njihovim realno velikim rizikom“, napominje dr Milovanović.

U našoj zemlji ne postoji statistička evidencija koliko je ljudi sa dijabetesom imalo neki prelom i koliko su prelomi učestaliji u ovoj populaciji nego kod drugih osoba, ali podaci iz stručne literature i studija urađenih u drugim zemljama, grubo rečeno, pokazuju da ako će u opštoj populaciji jedna od pet osoba slomiti kuk, u populaciji sa dijabetesom će to biti dve od pet.

Činioci rizika

Jasna slika o činiocima koji povećavaju osetljivost kostiju kod ovih pacijenat još uvek ne postoji i upravo je to predmet istraživanja koje će biti preduzeto.

„Opšta pretpostavka u našem projektu je da se i sam materijal od koga je kost napravljena na neki način menja, postaje nekvalitetniji i sklon prelomu. Čak i ako vrednosti mineralne gustine kostiju ostanu relativno normalne, ovi pacijenti imaju povećan rizik od preloma“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Prelomi butne kosti, odnosno vrata butne kosti je u stvari ono što nazivamo lomljenje kuka, što je jedan od najčešća tri preloma u populaciji obolelih od dijabetesa. Pored toga, to je jedan od najopasnijih preloma jer 20 odsto pacijenata sa prelomom kuka umire tokom prve godine nakon preloma, a neki čak i u prvih nekoliko dana ili nedelja.

Čak i oni koji prežive osećaju dugotrajne posledice pre svega što pacijenti sa dijabetesom zbog svog opšteg stanja ponekad ne mogu da budu operisani, iako bi trebalo, te se samim tim i njihov oporavak produžava i rizik od komplikacija uvećava.

Interdisciplinarni pristup

„Inovativnost ovog projekta je i u tome što će se ispitivati i neživi i živi deo kosti i upravo taj pristup zahteva upotrebu čitavog niza naprednih metoda koje su po svojoj prirodi interdisciplinarne i pripadaju i oblasti fizike i nauke o materijalima, ali i oblasti biomedicine“, dodaje doktor.

U istraživanju će kost biti posmatrana kao skup tri mreže – mreže koštanih ćelija, mreže krvnih sudova i mreže nervnih ćelija. Posmatraće se u kakvom su odnosu te tri mreže međusobno i kako dijabetes svaku od tih mreža menja i kako se to oslikava na sam kvalitet koštanog materijala i na koštanu strukturu i kako sve to na kraju utiče na fragilnost kostiju.

Namera je da se na kraju ovog projekta koji će trajati dve godine dobiju rezultati na kojima će se temeljiti nova istraživanja, a s druge strane, on bi trebalo da dovede i do promene svesti kod kliničara i izmene dijagnostičke prakse, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Petar Milovanović.