Od kuge do koronavirusa, kako su nastale zaštitne maske

Stotinu puta traženije i do 20 puta skuplje! Najpoželjniji proizvodi širom sveta u poslednja tri meseca su zaštitne medicinske maske.

Iako nije dokazano da su pouzdana zaštita od novog koronavirusa, pomama za njima ne jenjava. Prvo su se rasprodate u Kini, a kako se virus širio ne mogu se kupiti ni u ostalim zemljama u kojima ima zaraženih.

I u Srbiji je ovih dana teško doći do njih. U virtelnom svetu ima ih na svakom kliku. Skoro da ne postoji influenser koji se nije slikao sa maskom, šaljući tako različite poruke.

Da su neophodne iz zdravstvenih razloga ili must have kada su u pitanju modni trendovi. Tako su vodeće svetske dizajnerske kuće za ovu sezonu, pored redovne kolekcije izbacile i liniju dizajniranih ili modnih maski.

Ali ovaj poriv nije tekovina savremenog doba, vekovima ranije zaštitne maske postale sociološki fenomeni i deo popularne kulture.

U 17. veku u periodu kada je vladala kuga pojavile su se specifične maske koje i danas prepoznajemo.

Nošenje ovih maski i zaštinog odela nalik kostimu imalo je višestruku ulogu. Zaštitnu, kako bi se lekar sačuvao od zaraze i magijsku jer se verovalo da određene biljke čuvaju život.

Zbog mističnog izgleda, odelo za kugu vremenom je dobilo još jedno značenje, važno u sociloškom kontekstu – onaj ko ih nosi je moćan, jer ima način da zaustavi smrt. Zato je i sa prestankom epidemije kostim preživeo.

„Kostim je prvi put koristio lekar porodice Mediči i francuskih kraljeva Šarl de Lorm na početku 17. veka, a kasnije će se proširiti Sredozemljem. Kostim je bio vrlo aktivan i u popularnoj kulturi, a danas je neizostavan motiv na karnevalu u Veneciji", ističe Jovana Milovanović.

Spasile milione života

Ali ovogodišnji karneval u Veneciji ostaće zapamćen zbog drugačije maske – aktuelne, zaštitne. Ove maske su nastale pre više od 100 godina upravo u Kini.

Izmislio ih je mladi izvanredni kineski lekar Vu Liande koji se školovao na Kembridžu. Kada je 1910. godine u severoistčnoj provinciji Kineskog carstva, tada Mandžuriji, izbila epidemija pneumonične kuge, tadašnje vlasti odlučile su da prvi put prihvate metode zapadnoevrospkog lečenja i postavile Vua da predvodi tim za suzbijanje i lečenje epidemije.

Ubrzo je shvatio da se ova zaraza širi vazduhom a ne, kako se do tada verovalo, da i nju prenose pacovi. Zato je postojeću hiruršku masku prilagodio za lakšu upotrebu i svakodnevnu zaštitu od epidemije.

To je dalo neočekivane rezultate. Ne samo da je epidemija zaustavljena zbog njih već je i nošenje ovakve maske imalo sjajnu propagandnu ulogu – predstavljalo je Kineze kao modernu naciju koja ide u korak sa naukom, a fotografije sa maskama obišle su svet.

Oni malo sujeverniji Kinezi na maske su utiskivali pečate iz hramova, pa je maska postala talisman.

Sa religioznim pečatom ili bez njega, ista maska spasila je brojne živote širom sveta u peridu širenja španske groznice posle Velikog rata 1918 godine.

Trećina svetske populacije bila je inficirana, a 50 miliona ljudi je umrlo. Veliki broj fotografija nastalih širom sveta prikazuje ne samo medicinsko osoblje već i civile koji su tada nosili ove maske. Neki zbog zaštite, a drugi jer su sebe želeli da predstave kao društveno odgvorne, moderne, obrazovane ili duhovite.

Kada se 2002 / 2003. godine u Kini pojavila epidemija SARS-a, maske su ponovo postale aktuelne. Nosilo ih je čak 90 odsto građana Hongkonga. Kao i 1911. opet su poslale poruku da je nacija koja ih nosi moderna i odgovorna.

Sedamnaest godina kasnije slična situacija, ali ovoga puta zbog društvenih mreža uticaj je globalan. Maske polako postaju sinonim za novi koronavirus (Kovid-19), a poruka koju šalju čak i preko emotikona je da epdemije i posledice posmatramo ne samo kao biološke događaje već i kao prave sociološke fenomene.