Vremenske prilike i zdravstvene neprilike

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije.

Još je Hipokrat primetio da promena vremena pozitivno ili negativno deluje na zdravlje ljudi, napominje gošća Jutarnjeg programa, doktorka Ivana Milenković iz Doma zdravlja Stari grad. Stanje zdravlja zavisi i od toga u kom kraju sveta živimo i od načina prilagođavanja u zavisnosti od starosne dobi, kao i od psihičkog i zdravstvenog stanja organizma uopšte.

„Klimatske promene utiču i na zdrave, ali posebno na hronične bolesnike i stare. Međutim, pored radno aktivnog stanovništva, u poslednje vreme i deca ispod 15 godina starosti reaguju na klimatske promene. Oni reaguju na jonizujuće zračenje koje je pojačano posle grmljavine i atmosferskih nepogoda, dok kod starijih i radno sposobnih ljudi metabolizam može da bude osetljiviji te reaguje na hormonalne promene, a kod hroničnih bolesnika simptomi osnovne bolesti se pojačavaju“, naglašava dr Milenković.

Kada je dan vedar i sunčan svi imamo više energije i za kraće vreme završavamo svakodnevne obaveze. Međutim, kada dođe do nagle promene vremena, posebno kiše, dodaje doktorka, jonizujuće zračenje se pojačava i dolazi do drugačijih promena u moždanim centrima. Hipotalamus i hipofiza luče drugačije količine nekih hormona. Između ostalog, dolazi i do smanjenog lučenja adrenalina, te zato može doći do pojave depresije, umora, malaksalosti, bezvoljnosti. S druge strane, pojačava se lučenje serotonina koji pak izaziva glavobolju, vrtoglavicu ili nesvesticu.

„Takođe, recimo, kada se posle lepog vremena naglo naoblači, onda u epifizi od tog serotonina nastaje melatonin koji reguliše dnevne cikluse budnosti i sna, pa ako je manje melatonina u organizmu, onda dolazi do nesanice“, napominje doktorka.

Važno je da svi znamo, kako zdravi, tako i hronični bolesnici, da su sve ove promene prolazne i da će se stanje stabilizovati kada se stabilizuju i vremenske prilike. Najteže ove promene podnose asmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari, reumatičari i psihijatrijski bolesnici koji jako teško podnose promene vremena.

Asmatičarima najviše smeta vlažnost vazduha kaoja dovodi do sužavanja manjih i srednjih disajnih puteva, naročito kod onih koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu.
Hladno vreme i vetar utiče na srčane bolesnike jer hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, prvo perifernih, a zatim i onih koji ishranjuju srce, pa može doći do anginoznih bolova, stezanja u grudima, čak i do infarkta. Problem su i moždani krvni sudovi, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Lekarima u domovima zdravlja, tokom ovih dana sa temperaturnim skokovima, kako navodi dr Ivana Milenković, javljaju se često i gastroenterološki pacijent kojima se pogoršavaju tegobe u pogledu čira na želucu ili dvanestopalačnom crevu. Takođe, dosta problema imaju i hipertoničari kojima se i pored redovne terapije javljju glavobolje i nesanica.