Tokom vrelih dana, preko potrebno je adekvatno odmaranje

Kod ljudi koji su lišeni odmora povećava se rizik od srčanih tegoba, depresije i slabljenja imuniteta.

„Koliko god da volimo svoj posao, dolazimo u situaciju da smo negde došli do zasićenja. Produženi vikendi su možda, logično, bolji, jedan dan se uz vikend uzme i lakše se čovek vrati na posao. Kad ode malo duže, dve-tri nedelje, teže se vraća jer se odvikao od rada, a onaj ko se uželi rada ponovo treba da uđe u jedan sistem rada i naprezanja, tako da je odmor u svakom slučaju neophodan“, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, dr Ivan Mihaljev, neurolog i neurofiziolog.

Mihaljev dodaje da na umor mogu da ukažu glavobolje i migrene, koju ima 12 do 15 odsto ljudi. Iza migrena uglavnom stoji nedostatak serotonina, „hormona sreće“. Kada su u pitanju hronične migrene, preporučuju se lekovi. Postoje i određene namirnice koje mogu da pomognu.

„To je recimo jagnjeće meso, ono je puno triptofana, u piletini ga je nešto manje, onda riba, pa recimo krompir, grašak, patlidžan, papričice... To je sve prepuno triptofana a samim tim i serotonina i to treba unositi što više“, savetuje doktor.

Kada je reč o unosu tečnosti, tokom toplijih dana, dr Mihaljev navodi da je moguće da se pretera i sa vodom, što može izazvati neke posledice.

„Bubrezi ne mogu da izbace prekomernu tečnost koju unesemo, preko 2,5 do tri litra, to je već preterano. Bilo je slučajeva, pa i smrtnih, da su profesionalni sportisti ili ljudi koji treniraju u teretanama, da su uzimali prekomernu količinu tečnosti i da je došlo do edema mozga, jer ta tečnost koja ne može da se izbaci, bubreg ne može da je svu pretvori u mokraću, ona luta, ulazi u ćelije, one bubre, stvaraju se edemi i onda je posebno opasno za ćelije u mozgu kad dođe do edema mozga i dolazi do povišenog pritiska“, objasnio je doktor. 

Govoreći o napicima, dr Mihaljev kaže da, osim kafe, problem u vidu drhtavica, glavobolja pa i anksioznosti može da nastane i usled preteranog konzumiranja napitaka sa kofeinom, gaziranih sokova, čajeva.

Toplotni udar nije isto što i sunčanica 

Kada je veoma toplo, potrebno je znati kako da se ispravno odnosimo prema svom organizmu, koji neretko šalje signale da nešto nije u redu.

„Ako čovek ima baš preku potrebu da izađe po suncu u jedan sat, gologlav, moguće je da će doći do sunčanice. Inače, nije isto imati sunčanicu i toplotni udar. Toplotni udar možete dobiti u zatvorenom prostoru. Imali smo takve slučajeve kada dođu ljudi iz gradskog prevoza, iz pregrejanog vozila. Imali smo i ljude iz pekare, dakle one koji dolaze sa mesta gde je zaista ogromna temperatura, mada nemamo svi isti metabolizam i termoregulaciju, pa neće svi isto odreagovati“, naveo je dr Mihaljev.

Doktor objašnjava da je sunčanica posledica direktnog izlaganja suncu i da se u tom slučaju treba adekvatno zaštititi.