Bol u grudima može biti bezazlen, ali...

Bol u grudima je nešto što kod ljudi izaziva najviše straha. Međutim, profesor dr Petar Otašević, kardiolog, gostujući u Jutarnjem programu naglašava da u grudima postoje razni organi i razne strukture koje mogu da bole.

„Tako da bol u grudima može biti ili potpuno bezazlen, na koji ne treba uopšte da obraćamo pažnju, do toga da može ukazati da postoje ozbiljna suženja na krvnim sudovima i srcu“, objašnjava dr Otašević.

Evropsko udruženje kardiologa je zato proglasilo april mesecom upozorenja na bol u grudima, odnosno na anginu pektoris, da bi se stanovništvu i široj stručnoj javnosti ukazalo na karakteristike bola u grudima koji treba da nas zabrine i ukoliko ga primetimo da potražimo lekarsku pomoć.

„To je u principu bol koji se opisuje kao stezanje, pečenje ili nedostatak vazduha, mi to zovemo dispnea, koja je produžena u slučaju pravog srčanog udara, odnosno infarkta, ali kod angine pektoris ima malo drugačije karakteristike. Obično se javlja u naporu ili emocionalnom stresu i traje dva do tri minuta i prolazi kada uzrok uklonite ili primenite nitroglicerin. Obično se javlja iza grudne kosti i može da se širi u ramena, u vrat, u donju vilicu, eventualno u leđa. To je tipičan bol i ljudi ga prepoznaju, tačno znaju kada će im se javiti te tegobe. Zato podižemo svet o tome. Suština je da ljudi na vreme prepoznaju takvo jedno oboljenje koje ukazuje na smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom u naporu, odnosno pri povećanim potrebama“, naglašava kardiolog, profesor dr Siniša Stojković.

Kako bi što preciznije mogli da razlikuju poreklo bola, profesor Otašević objašnjava da oni studente uče da zamole bolesnika da pokaže gde ga boli.

„Ukoliko vam pacijenti pokažu prstom na jedno određeno mesto, to najverovatnije znači da to nije srčani bol. Međutim, ako pokažu celom rukom da boli ceo grudni koš i da se taj bol širi u vilice i u ruke, onda postoji velika verovatnoća da taj bol jeste zaista srčanog porekla. Pogotovu ako je bol provociran naporom i ukoliko bol prestaje kada se odmorimo i uzmemo nitroglicerin“, dodaje profesor Otašević.

Angina pektoris se leči relativno lako, saglasni su kardiolozi. Leči se bol i preveniraju budući događaji. Jedno i drugo ide zajedno i ne može se odvajati.

„Podrazumeva se promena načina života, mada nema baš jasnih naučnih dokaza, ali to je i dijeta, i količina soli, i način ishrane, i kontrola krvnog pritiska, i svih faktora rizika, pre svega, lošeg holesterola. Zatim, apsolutna zabrana pušenja i fizička aktivnost. Druga stvar je kontrola i nekih drugih faktora i primena lekova i savremene terapije koja uključuje pored nitroglicerina i još neke grupe lekova, tipa beta-blokatora, antagoniste kalcijuma, i neku, takozvanu, drugu liniju u koju spada nekoliko vrsta lekova koji su danas potpuno dostupni u Srbiji“, naglašava dr Stojković.

S obzirom na opšti porast starosti stanovništva, učestalost zapušenja krvnih sudova sve je veća. Kod ljudi starijih od 70 godina u preko 20 odsto slučajeva dijagnostikovana je angina pektoris.

Profesor Otašević ističe da je kardiolozima važno da potencijalne bolesnike uoče i počnu da leče u ranoj fazi bolesti, jer ukoliko se problem ne uoči na vreme, lako i brzo može doći do mnogo fatalnijih komplikacija, kao što su infarkt miokarda, šlog i kardiovaskularna smrt.

Zato je Evropsko udruženje kardiologa i Udruženje kardiologa Srbije prepoznalo potrebu da u široj stručnoj javnosti i kod stanovništa ukaže na značaj ovog problema, zbog čega je april proglašen mesecom upozorenja na bol u grudima.