„Depresija ne godi - budi na slobodi“

Docentkinja dr Milica Pejović Milovančević, dečiji psihijatr u Institutu za mentalno zdravlje, gostujući u Jutarnjem programu ističe da su problemi mentalnog zdravlja u porastu ne samo u našoj zemlji već i u svetu.

„Nažalost, nemamo precizne podatke za našu zemlju. Imamo podatke vezane za kliničke uzorke, ali ono što primećujemo jeste da nam se sve češće ljudi obraćaju“, kaže doktorka.

Za drpresiju se verujue da je poremećaj koji se javlja kod odraslih, da su potrebne godine da prođu da bi se pojavio, međutim, depresija je poslednjih godina jedan od najčešćih poremećaja kod mladih, ali je problem to što simptomi nisu toliko jasni kao što su jasni kod odraslih.

„Deca postanu iritativna, ljuta na stanje koje ih je zadesilo i zbog toga imamo tako često situaciju da okreću agresiju prema sebi. Očekujemo, i u tinejdžerskom periodu je normalno, da deca imaju češće fluktuacije raspoloženja, to je nešto kroz šta smo svi prošli i onda to ostane neprepoznato. Mene najviše brine kada pomislimo da su to neka nevaspitana, bezobrazna deca, da su u buntu, a vrlo često se iza toga krije jedno ozbiljno nezadovoljstvo“, naglašava doktorka Pejović Milovančević.

Psihijatrija u potrazi za uzrocima poremećaja uvek obraća pažnju na više faktora, od genetike do uticaja sredine. Važni faktori mogu biti i biološki, endokrinološki, neurološki, ali i uticaj vršnjaka, uticaj sredine, uticaj generalno situacije u društvu. Ono što deca slušaju, što čitaju, što gledaju, sve su to faktori koji utiču da se mladi osete zarobljeni u nekoj bezizlaznosti i onda se dešavaju tragični ishodi.

Radionica „Depresija ne godi - budi na slobodi“ namenjena je srednjoškolcima. Jelena Dragićević iz Društva za neuronauke kaže da su im podaci iz 2018. i 2019. godine koji govore o porastu tinejdžerske depresije bili povod za organizaciju ovih radionica. Posebno im je bio značajan podatak da je polovina srednjoškolaca koja je imala bar jedno iskustvo depresije konzumirala psihoaktivne supstance ili su zloupotrebljavali alkohol.

Docentkinja dr Milica Pejović Milovančević misli da se sa programima prevencije mora početi mnogo ranije. Posebno je važno na vreme uključiti i roditelje. Preventivni programi bi trebalo da krenu još u vrtiću i osnovnoj školi da bi mladi razumeli šta im se dešava i da bi umeli da prepoznaju poremećaj ne samo kod sebe, već i kod svojih vršnjaka.

Terapija antidepresivima kod mladih se koristi samo kada postoje jasne indikacije i kada nije moguće rešiti problem na drugi način. Postoje nacionalne smernice za lečenje depresije koje su izdate još 2012. godine gde se jasno navodi kada se upotrebljavaju i koja vrsta antidepresiva je dozvoljena.

„Stav struke je da se koriste samo i isključivo ako mora. Nažalost, imamo zloupotrebu različitih supstanci. Država preduzima različite mere i kampanje, ali mislim da nikada nije dovoljno i previše. Mozak se razvija do 18. godine i u tom periodu sve što se upotrebi može da izazove i ostavi ozbiljne posledice“, naglašava dr Milica Pejović Milovančević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.