Novi evro: Betoven i Leonardo protiv ptica

Prilikom stvaranja prvih novčanica evra namera je bila da se prikažu građevinski stilovi od antike do današnjeg doba, ali zapravo nijedna zgrada sa novčanica – nigde ne postoji.

U Evropi ima i previše poznatih zgrada iz svih tih razdoblja, a izabrati jednu umesto druge nepotrebno bi izazvalo gunđanje u nekoj drugoj zemlji.

Jedan od predloga novih novčanica evra ide u sasvim drugom smeru: prikazani su poznati Evropljani.

Novčanicu od pet evra krasi pevačica Marija Kalas, na novčanici od deset evra prikazan je kompozitor Ludvig van Betoven, a fizičarka Marija Kiri nalazi se na novčanici od dvadeset evra.

Književnik Migel de Servantes trebalo bi da bude na 50 evra, renesansni umetnik Leonardo da Vinči na 100 evra, ali jedva da će neko prepoznati književnicu i mirovnu aktivistkinju Bertu fon Zutner na 200 evra.

Kako uopšte odabrati samo šestoro Evropljana?

To je zapravo ogroman problem: kako i zašto je odabrano samo ovih šest Evropljanki i Evropljana? Svima njima svaka čast, ali zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gde su tu Kopernik ili Galilej? Da li je Marija Kalas važnija od Aristotela – ako se već želi neko iz Grčke?

Druga serija predloga za motive ima ptice. Na novčanici od 5 evra je zidna puzavica, na 10 je vodomar, na 20 pčelarica. Jedina ptica koju će možda na prvi pogled prepoznati više Evropljana nalazi se na 50 evra – bela roda, ali onda opet dolaze ptice poznate samo ozbiljnim ljubiteljima: na 100 evra je sabljarka ili avoceta, a na najvećem apoenu od 200 evra atlantska strmoglavka.

Tu problem nisu samo ptice koje današnje, sve urbanije stanovništvo Evropske unije uopšte ne poznaje, nego je jedva neka od tih ptica zaista „evropska“. Ako bi to bio kriterijum, onda bi tu trebalo da se nađe, na primer, beloglavi sup ili tetreb gluvan – da navedemo samo neke mnogo tipičnije ptice Starog kontinenta.

Šta je to na poleđini?

Na poleđini serije sa pticama ponovo su građevine, ali sada institucije Evropske unije kao što su Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savet zajedno sa Savetom Evropske unije, kao i Evropski revizorski sud.

Ma šta mislili građani Evrope o palatama Unije, još je više slobode ostavljeno u prikazima pozadine novčanica sa odabranim Evropljanima – ulični izvođači za 5 evra, horsko pevanje za 10 evra, škola ili univerzitet za 20 evra, biblioteka za 50 evra, muzej za 100 evra i javni trg za 200 evra. Po stilu, prikazi sežu od fotorealizma pa do crteža nekog talentovanog nastavnika likovnog iz osnovne škole.

Bilo kako bilo, ovo je izbor žirija od 21 člana, ali proces odlučivanja još traje. Evropska centralna banka želi i mišljenje građana Evropske unije, a anketa je trajala do ponedeljka, 21. septembra.

Konačni izgled novih novčanica trebalo bi da bude odlučen do kraja godine, a tu nije reč samo o izgledu: sadašnje novčanice evra relativno su bezbedne i teško ih je falsifikovati, ali one mogu – i moraju biti još bezbednije .