Gužva u švedskim zatvorima – da li je iznajmljivanje ćelija u Estoniji rešenje

Potraga za mestima za smeštanje zatvorenika izvan zemlje jedan je od koraka usmerenih na transformaciju švedskog krivičnopravnog sistema dok se vlada desnog centra traži načine da se izbori sa bandama i nasiljem, a zatvori upozoravaju na prenaseljenost.

Prošle nedelje, švedsko Ministarstvo pravde saopštilo je da je naložilo Kriminalvardenu (švedskoj službi za zatvore i probaciju) da „izvrši neophodne pripreme“ za estonski plan.

Prema sporazumu koji su Stokholm i Talin potpisali u junu, očekuje se da će biti dostupno do 600 mesta za zatvorenike iz Švedske u baltičkoj zemlji.

Prema nedavnom izveštaju Kriminalvardena, broj zatvorenika u Švedskoj bi, u najekstremnijem scenariju, mogao porasti sa 7.800 ove godine na 41.000 2034. godine kao rezultat kaznenih politika koje sprovodi krajnja desnica.

Posmatrači kažu da to predstavlja značajan pomak za zemlju koja se decenijama ponosila zatvorskom politikom usmerenom na rehabilitaciju i reintegraciju, što je praksa koju imaju i neke druge zemlje.

Švedska nije spremna da se nosi sa porastom broja osuđenih na zatvorske kazne, dok se vlada bori sa neviđenim talasom nasilja koje izazivaju bande.

Šef zatvorske službe, Joakim Rigamar, rekao je da su švedski zatvori u „kriznoj situaciji“ prenatrpanosti.

Broj dece koja se suočavaju sa dugim zatvorskim kaznama je posebno upečatljiv – poslednjih godina, promena pristupa dovela je do toga da deca od čak 15 godina budu zatvorena na 10 ili više godina.

Vlada, koja zavisi od podrške krajnje desničarskih Švedskih demokrata, sada razmatra predlog za smanjenje starosne granice krivične odgovornosti sa 15 na 14 godina za teška krivična dela.

Glavna opoziciona stranka, Socijaldemokrate levog centra, saopštile su da će podržati takav potez. Švedske demokrate su pozvale na smanjenje starosne granice na 13 godina.

Prvi put, sledeće godine, vlada takođe planira da uvede zatvore za maloletnike umesto trenutnih domova za brigu o maloletnicima, gde se obično smeštaju mladi prestupnici, a dosadašnja maksimalna kazna bila je četiri godine.

Ministar pravde, Gunar Štremer, rekao je da sporazum sa Estonijom označava „važan korak ka smanjenju pritiska na švedske zatvorske i probacione službe“.

„Da bi to funkcionisalo u praksi, potrebne su pažljive pripreme. Ključno je da sve, od bezbednosti i pravne sigurnosti do saradnje sa estonskim vlastima, bude spremno da pravilno funkcioniše kada sporazum stupi na snagu“, istakao je Štremer.

Međutim, prema oceni nekih, brojevi su takvi da je estonski plan samo kap u moru.

„Ako gledamo na 40.000 zatvorenika, onda 600 ćelija neće mnogo promeniti“, rekla je Emeli Lenkvist, koja istražuje politiku kriminala i zatvore širom nordijskih zemalja na Univerzitetu u Stokholmu.

Ole Jonason, pastor iz Stokholma koji provodi vreme razgovarajući sa decom od čak 15 godina koja su u pritvoru osumnjičena za teška krivična dela, uključujući ubistvo, rekao je da su političari previše fokusirani na kažnjavanje ranjivih ljudi umesto na rehabilitaciju. Većina dece koju vidi, kako kaže, „nema kriminalni identitet“, već ih bande koriste kao „predmete za jednokratnu upotrebu“, dok mnogi od onih koji naređuju nasilje izbegavaju kaznu u inostranstvu.

„Ne kažem da treba da prođu bez posledica; naravno, počinili su ove ozbiljne zločine, tako da moraju biti lečeni. Ali moramo da se otarasimo ovog 'razmišljanja o kazni' umesto da im pomognemo da pronađu novu šansu“, poručio je Jonason.

Predlog da se zatvorenici pošalju u Estoniju – 400 kilometara daleko, preko Baltičkog mora – još uvek treba da odobre parlamenti obe zemlje, ali švedsko Ministarstvo pravde očekuje da će sporazum biti na snazi do leta 2026. godine.