Zahvaljujući mreži tunela Farska Ostrva prkose činjenici da su arhipelag

Na Farskim Ostrvima, samoupravnoj ostrvskoj državi unutar Kraljevine Danske izgrađeno je 17 tunela, od koji četiri prolaze ispod mora – uključujući i jedini podvodni tunel na svetu sa kružnim tokom. Ova mreže olakšava komunikaciju među raštrkanim ostrvima smeštenim između severnog Atlantika i Norveškog mora ukupne površine 1.400 kvadratnih kilometara.

„Iako imamo 18 ostrva, često se šalimo da zahvaljujući tunelima prkosimo činjenici da smo arhipelag“, kaže Suzana Serensen, marketing menadžerka Turističke organizacije Farskih Ostrva. Netaknuti pejzaž ovih vulkanskih ostrva oduševljava posetioce.

Dva najnovija podmorska tunela takođe predstavljaju posebnu atrakciju.

„Ovo su naša Ajfelova kula ili Big Ben“, kaže Tajtur Samuelsen, izvršni direktor kompanije “Eystur-og Sandoyartunlar” koja upravlja tunelima, „Jer ljudi, posebno turisti, prolaze kroz njih samo da bi videli umetničke radove.”

Zadivljujući spoj umetnosti i inženjerstva

Svakog dana, više od 6.000 vozila putuje kroz skoro 11 kilometara dug podmorski tunel koji povezuje Strejmoj, najveće od Farskih ostrva sa gradom Torshavnom, jednom od najmanjih prestonica na svetu na ostrvu Ejsturoj, drugom po veličini ostrvu arhipelaga.

Pored svojih zadivljujućih pejzaža, Ejsturoj je mesto gde se svakog jula na obali sela Sidroguta održava G! Festival, izvanredan lokalni i međunarodni muzički događaj.

Izgradnja tunela Ejsturoj trajala je oko četiri godine, a otvoren je u decembru 2020.

Ovi podmorski tuneli su napravljeni korišćenjem metode bušenja i miniranja: bušenje rupa u bazaltu – čvrstoj magmatskoj steni – i zatim ubacivanjem dinamita u rupe.

Na najnižoj tački, tunel je oko 187 metara ispod nivoa mora. I mada bi Severni Atlantik iznad glave mogao da izazove anksioznost kod putnika, mogu se osećati sigurno u njegovu konstrukciju, tvrdi Samuelsen.

„Tunele su projektovali vodeći svetski inženjeri i geolozi, tako da bezbednost dok prolazite ispod Atlantika sigurno nije problem.“

Zapravo, vožnja je nekako magična, a vrhunac je skulpturalni kružni tok sa promenljivim bojama koji je toliko upečatljiv, da ga neki upoređuju sa Aurorom borealis ili meduzama koje sijaju na sunčevoj svetlosti.

„Kružni tok – nazvan 'meduza – svakako je turistička atrakcija“, kaže Suzan Serensen. Mnogi se okreću nekoliko puta oko kružnog toka kako bi uživali u očaravajućem prizoru.

Cenjeni farski umetnik Trundur Paturšon dobio je zadatak da kreira ovu živopisnu instalaciju.

„Imamo mnogo sjajnih umetnika na Farskim ostrvima i želeli smo da ih podržimo. Pored toga, razbija monotoniju u dugom, tamnom tunelu, tako da je dobro i za bezbednost u vožnji“, napominje Samuelsen.

Kada je ovaj tunel napravljen, ostavljena je prirodna centralna bazaltna kolona za kružni tok gde se tunel grana prema Strenduru i Rokinu, koji se nalazi sa obe strane fjorda na Ejsturoju.

Centralni stub, koji zrači oblacima boja, okružen je u svojoj osnovi upečatljivom čeličnom skulpturom. Vozači gledaju u čelični prsten silueta, ljude u prirodnoj veličini koji se drže za ruke oko stuba i gledaju unutra u svetla koja se stalno menjaju.

Paturšon je rekao da je njegova namera bila da predstavi kako su Farani, uprkos tome što žive u surovom okruženju, otporni, ujedinjeni u svojim dostignućima radeći zajedno. Ali za mnoge, krug međusobno povezanih figura podseća na tradicionalni farski lančani ples koji će posetioci moći da vide ako posete ostrvo na Dan državnosti, 29. jula.

Osim vizuelnog, tunel je takođe ispunjen i muzičkom umetnošću.

Muzičar Jens L. Tomsen komponovao je eterični zvučni pejzaž koji može da se sluša ako radio aparat podesite na FM97 tokom vožnje.

Iskustvo je stvoreno „snimanjem zvukova konstrukcije, kao i tišine u tunelu“, objašnjava Tomsen. „Umesto da koristim konvencionalne instrumente, ova tehnika mi je omogućila da pronađem glas tunela“, dodaje umetnik.

Svetleći totemi

Tunel Ejsturoj nije jedino blistavo podmorsko iskustvo.

Od decembra 2023. Strejmoi i malo ostrvo Sandoj povezani su najnovijim podmorskim tunelom. Oko hiljadu vozila dnevno kroz ovaj 10 kilometara dug tunel kome je najniža tačka na 155 metara ispod severnog Atlantika.

Ovde putnike takođe očekuje očaravajući audio-vizuelni ugođaj. Duž neobrađenih grubih bazaltnih zidova, skoro desetak svetlećih prikaza upućuje na neke od likova iz farskog folklora, kao što su biskup koji rukuje bojnom sekirom, stara veštica i žena foka.

Svetleće instalacije su kreacija Edvarda Fugloa, istaknutog farskog umetnika, koji je dao savremeni pogled na drevne pećinske slike. On takođe prikazuje ptice kao omaž samoukom slikaru ptica iz 19. veka Didrikuru Skarvaneziju, prvom poznatom vizuelnom umetniku na Farskim ostrvima.

Sunleif Rasmusen, poznati farski kompozitor, stvorio je akustični pejzaž.

„Sanjao sam tu melodiju“, tvrdi Rasmusen. Oslonio se na neke od zvukova tunela, uključujući vodu koja kaplje sa svodova, kao i na muziku pop grupe „Snouflejks“ da bi proizveo ovo inventivno elektroakustično delo.

Ovo stvara nadrealno iskustvo za one vozače koji radio prijemnike podese na FM100 dok se kreću ovim tunelom do Sandoja, gde ih očekuju bele, peščane plaže, visoke peščane dine – jedine na ovom arhipelagu – i prostrano jezero koje je savršeno za vožnju kajakom.

Infrastruktura koja je promenila život Farana

„Sa svom dobro razvijenom tunelskom infrastrukturom, našim gostima je lako da se kreću po zemlji“, naglašava Suzan Serensen.

Sa kružnim tokom tunela, vreme vožnje od glavnog grada Torshavna do ostrva Ejsturojar je skraćeno sa oko 60 minuta na oko 15 minuta. Takođe je lakše posetiti druga ostrva.

„Sada možete da vozite od Torshavna do Klaksvika, drugog po veličini grada (koji se nalazi na ostrvu Bordoju), za samo 45 minuta u odnosu na nekadašnjih 75 minuta“, dodaje Serensen.

Tunel Sandoi je posebno promenio život stanovnika.

„Sve više ljudi se sada seli u Sandoj iz Torshavna. U jednom selu u kojem živi 145 stanovnika, u izgradnji je 10 stanova. To je za nas mnogo“, kaže stanovnica Barbara av Skardi, koja nikada ne bi pomislila da se preseli na Sandoj da nije bilo tunela.

„Tokom zime, trajekt ponekad danima nije plovio zbog naleta vetra i nepredvidivih struja”, objašnjava Barbara.

Otvaraju se i nova preduzeća, a primetan je i porast broja posetilaca.

„Zbog tunela, moja supruga Barbara i ja smo se vratili u Sandoj i otvorili kafeteriju“, kaže suvlasnik preduzeća Davur Jakobsen.

A prema Olavuru Jokladalu, direktoru Muzeja umetnosti Sandur, „Broj posetilaca se više nego udvostručio od otvaranja tunela.“

Ove inventivne podmorske kreacije spajaju umetnost i tehnologiju i obeležavaju novu eru povezanosti ovih udaljenih ostrva.