Stop amerikanizaciji – kako su u Osaki američku masovnu kulturu pretvorili u jedinstveno svoju

U drugom najvećem japanskom gradu Osaki nalazi se tematski zabavni park „Juniverzal studios Džapan“, koji sada privlači blizu 15 miliona posetilaca godišnje, te predstavlja dostojnu konkurenciju i svetski priznatijim pandanima „Diznilendu“ i „Dizni siju“, koji takođe raduju japanske građane i strane turiste u Zemlji izlazećeg sunca.

Reč je o parku koji je podignut da bi se odala počast radu i dostignućima čuvene holivudske filmske kompanije „Juniverzal“ i unovčila popularnost njenih ostvarenja, zbog čega u svom sastavu sadrži građevine koje svojim oblikom podsećaju na studije u kojima su nastali klasici popularne kulture.

Ideja je bila da se preslika deo glamura Holivuda i iskustva koje mogu da dožive posetioci studija u Los Anđelesu, odnosno, Japancima, koji su veliki ljubitelji američke popularne kulture i putovanja, omogući da osete nešto od atmosfere koja vlada u SAD, među njima najpopularnijoj stranoj destinaciji za turizam i studije.

U tom nastojanju da se profitira na afinitetu Japanaca prema američkoj masovnoj kulturi, odnosno, njihovoj slabosti u odnosu na američku meku moć, leži sličnost sa tokijskim „Diznilendom“, prvim trodimenzionalnim svetom fantazije čuvene animatorske kompanije otvorenim van SAD, i „Dizni sijem“, jedinim zabavnim kompleksom te vrste na vodi, koji se gnezde u predgrađu japanske prestonice u prefekturi Ćiba.

Porođajne muke

Kada je otvoren 2001. godine u industrijskom i trgovačkom gradu Osaki na zapadnom delu najvećeg japanskog ostrva Honšu, „Juniverzal studios“ je kao svoje najveće adute imao magnetnu privlačnost naučnofantastičnih i horor ostvarenja reditelja Roberta Zemekisa i Stivena Spilberga: Povratak u budućnost, E. T. vanzemaljac, Park iz doba jure i Ralje. Ti filmski klasici, većinom iz 80-ih, mamili su ne samo decu već i odrasle, i stoga što su u njima budili sećanje na ranu mladost i stoga što kao kultna dela naučnofantastičnog žanra imaju i vrednost koja prevazilazi domen dečje mašte.

U prvoj celoj godini rada (2002.) park je posetilo fantastičnih 11 miliona gostiju. No, deo vožnji i atrakcija zasnovanih na motivima pomenutih filmova, čini se, brzo su izgubile čar, jer je broj posetilaca već u 2003. i 2004. pao za oko tri miliona godišnje i, u poređenju sa prestoničnim parkovima inspirisanim Diznijevim ostvarenjima, ostao na relativno niskom nivou.

Naravno, grad Osaka, mada deo šire konurbacije, koja obuhvata mnoštva manjih naselja iz istoimene prefekture i milionske gradove Kobe i Kjoto, ipak predstavlja gotovo duplo manji izvor potencijalnih mušterija od ravnice Kanto, u kojoj leži prestonica Tokio i koja broji oko 37 miliona stanovnika, pa je i bilo za očekivati da će tematski zabavni park u njoj beležiti osetno manji broj posetilaca.

Takođe, „Juniverzal studios“ u Osaki, kada je u pitanju priliv turista ima jedinstvenu otežavajuću okolnost u tome da je puno tura, naročito onih namenjenih strancima, usmereno na istorijske i duhovne spomenike obližnje stare carske prestonice Kjota, koji su kvalitativno drugačijeg karaktera i često privlače drugu vrstu publike. S druge strane, sam Tokio, usled teških ratnih razaranja koje je pretrpeo, nema puno toga istorijskog da ponudi, već strance uglavnom privlači tehnologijom i zabavom.

Pogled van sopstvenog dvorišta

Ipak, i sa svim tim ograničenjima na umu, rukovodioci zabavnog parka u Osaki bili su mišljenja da se mogu i moraju postići bolji rezultati, te da su potrebne promene ukoliko se želi unaprediti njegovo poslovanje.

Oni su tako počeli da menjaju ne samo sadržaj atrakcija, već i čitav koncept parka – napuštena je ideja da on treba da bude inspirisan isključivo filmovima kuće „Juniverzal“, zbog čega su otkupili prava na korišćenje likova i motiva iz ostvarenja drugih holivudskih kompanija.

Tako, mada i danas posetioci tog zabavnog parka, po uzoru na Spilbergove klasike Ralje i Park iz doba jure, mogu da iskuse fingirani napad divovskih ajkula dok se voze u čamcu, pođu na zastrašujući safari kroz imaginarno ostrvo sa dinosaurusima ili uživaju u interakciji sa zlim stvorenjima iz komičnog crtanog filma Malci, čiji je distributer Juniverzal, značajan deo postavke otpada na čuveni britanski knjiški serijal o dečaku mađioničaru Hariju Poteru, koji u filmove pretočila američka produkcijska kuća „Vorner braders“.

Japanizacija tematskog parka

Povrh toga, planeri parka u Osaki su odustali i od kulturološkog pristupa koji praktikuje domaća kompanija „Orijental lend“, koja upravlja tokijskim „Diznilendom“ i „Dizni sijem“. Po tom načinu razmišljanja, domaćoj publici unutar zabavnog parka treba u potpunosti pružiti iluziju da se nalazi van Japana, odnosno, psihički je sasvim odvojiti od svakodnevice tako što će joj se ne samo dati utisak da se nalazi u svetu mašte i fantazije, već i da je na putovanju u inostranstvu, u SAD.

Japanski menadžeri tokijskog „Diznilenda“, dakle, vodili su se logikom da je ono što je manje poznato i drugačije – uzbudljivije. Odnosno, jednostavno rečeno, kao što je za Evropljane i druge zapadnjake dalekoistočna kultura fascinantna i egzotična, tako su i za stanovnike istočne Azije obrasci zapadanog života, umetnosti i stvaranja neobični i privlačni.

„Juniverzal studios“ u Osaki, pošavši tim konceptualnim stopama prilikom osnivanja, postao je zapravo samo jedan u dugom nizu idejnih imitatora tokijskog „Diznilenda“, što objašnjava slabiju posetu od očekivane u godinama nakon što je novitet izbledeo. On je zato kasnije, u nastojanju da se konceptualno odvoji od „Diznilenda“ i poboljša poslovanje, potpisao ugovor i sa nosiocima prava na domaće stripove, crtane filmove, video igre i igračke.

„Juniverzal studios“ u Osaki je tako krenuo putem smelije akulturizacije, odnosno, odomaćivanja.

Zato sada taj park, koji za razliku od „Diznilenda“ i „Dizni sija", nije izgrađen van naselja i nije zidom u potpunosti odsečen od okoliša, već se nalazi u samom gradu i dozvoljava pogled na njegove nebodere, pored interakcije sa likovima iz američkih crtanih filmova i stripova, poput Snupija ili Šreka, nudi i suvenire inspirisane domaćim animatorskim ostvarenjima, kao što su Naruto, Ubica demona ili Detektiv Konan. Mogu se kupiti igračke i školski pribor sa deci dragim imaginarnim mačjim likom, koji je prvobitno stvoren kao vizuelni ukras za novčanike i torbice svetski poznatog brenda „Helou Kiti“ i na koji prava drži domaća kompanija „Sanrio“.

Ipak, možda najveći podsticaj rastu popularnosti parka, bar sudeći po prodaji suvenira, dao je ugovor sa domaćim proizvođačem konzola i softvera za video-igre „Nintendom“, čiji junaci simpatični vodoinstalateri Mario i Luiđi uživaju posebnu naklonost gostiju.

Osim činjenice da ne pokušava da radi stvaranja potpune fantazije prikrije činjenicu da se nalazi na japanskom tlu, te prihvata domaću masovnu kulturu, park u Osaki se razlikuje od postavki u blizini Tokija zasnovanih na crtanim filmovima američkog kreatora Volta Diznija i po tome što u vašarskom maniru posetiocima skoro na svakom koraku nudi učešće u raznim igrama za osvajanje suvenira – uglavnom lutki.

Uspešni zaokret

Pomenuti zaokreti u poslovnoj strategiji, kao i krupno kumulativno novčano ulaganje od oko 700 miliona dolara, čini se, doneli su priželjkivani uspeh, jer je „Juniverzal studios“ u Osaki, pred početak epidemije, u periodu od 2017. do 2019, godišnje posećivalo preko 14 miliona ljudi. Tada je razlika u poseti u korist tokijskog „Diznilenda“, koja je prethodno prosečno iznosila između četiri i pet miliona godišnje, bila prepolovljena.

Štaviše, u 2022, prvoj godini u kojoj su posledice pandemije počele da blede ali još uvek postojala ograničenja za putnike iz inostranstva, park u Osaki je privukao čak 12,3 miliona gostiju. Zahvaljujući tom rezultatu, on je zauzeo visoko treće mesto u svetu među tematskim parkovima, u oštroj konkurenciji „Diznijeve“ franšize, koja osim u Kaliforniji i na Floridi, te u okolini Tokija, poseduje slična uporišta zabave i u Parizu, Hong Kongu i Šangaju, ali i u nadmetanju s drugih pet zabavnih parkova iz lanca „Juniverzal“.

Naime, park u Osaki ne samo što je tada po prvi put iza sebe ostavio tokijski „Diznilend“, već je nadmašio i sve „Juniverzalove“ parkove u matici SAD, kao i one u Singapuru i Španiji.

Kada je reč isključivo o Japanu, utisak je da „Juniverzal studios“ u Osaki u većoj meri posećuju đaci i studenti u društvu drugova, dok je u parkovima „Diznilend“ i „Dizni si“ u mestu Urajasu u prefekturi Ćiba, nedaleko od Tokija, moguće, proporcionalno, videti više odraslih, ponekad i sredovečnih, parova koji uživaju u romantičnom izlasku. Zajednički imenitelj su porodice sa malom decom i brojni strani turisti, čijem povećanom prilivu se može pripisati nemali deo rasta u prihodima poslednjih godina.

Sada je, međutim, jasno da stranim ljubiteljima japanske pop kulture: stripa, crtanog filma i kospleja, park u Osaki, koji se na momente čini kao zbunjujuća mešavina najrazličitijih žanrova i uticaja, ima više da ponudi. Može se i reći da on, u svojoj sinkretičnosti, predstavlja iskustvo jedinstveno za Japan, jer tu zemlju u svim porama života karakteriše spoj istočnog i zapadnog.