Prvi put otkriven sadržaj celokupne biblioteke Čarlsa Darvina

Detalji o ogromnoj ličnoj biblioteci Čarlsa Darvina, od rada o epileptičnim zamorcima do romana Elizabet Gaskel koji je obožavao, prvi put stižu do javnosti u celini.

Bio je to skoro dve decenije dug mukotrpan, detektivski rad na pronalaženju hiljada knjiga, časopisa, pamfleta i članaka u biblioteci prirodnjaka.

Džon van Vaj, akademik koji je predvodio ovu ogromnu akciju, rekao je da je rezultat projekta pokazao izuzetan obim Darvinovog istraživanja o radu drugih.

„To takođe pokazuje koliko je Darvin bio ludo eklektičan. Postoji ogromno more stvari koje bi mogle biti isečci iz američkih ili nemačkih novina o patkama ili skakavcima. To je bio zabavni deo, ne knjige, već druge stvari... koje su sve zajedno učinile da nastanu teorije i publikacije koje svi poznajemo“, rekao je Van Vaj.

Katalog od 300 stranica koji je objavio sajt Darvin onlajn (Darwin Online) sadrži 7.400 naslova, sa ukupno 13.000 komada, uključujući časopise, pamflete i recenzije.

Neke od knjiga datiraju iz Darvinovih školskih dana, kao što je Istorija Engleske Olivera Goldsmita (1821), koju je dobio kao nagradu, ili udžbenik direktora njegove škole o antičkoj geografiji.

Istraživači su ponekad koristili dokumente sa aukcija da bi utvrdili šta se zbilo sa nekim delima i materijalima. Na primer, zapis o prodaji na aukciji otkriva da je Darvin imao kopiju članka iz 1826. godine ornitologa Džona Džejmsa Odubona, Prikaz navika ćurolikog lešinara (Vultura aura), posebno u cilju širenja opšteg mišljenja o njegovom izuzetnom čulu mirisa.

Na aukciji 2019. godine pojavila se kopija romana Elizabet Gaskel iz 1880. Žene i ćerke. U njoj je zapisano: „Ova knjiga je bila omiljena Čarlsu Darvinu i poslednja je knjiga koja mu je čitana naglas“.

Prethodni popisi Darvinove biblioteke pokrivale su samo oko 15 odsto onoga što je zapravo bilo u njoj, naglasio je Van Vaj. Nova lista pokazuje da je čuveni prirodnjak imao knjige o bronim oblastima nauke i na različite teme uključujući biologiju, geologiju, filozofiju, psihologiju, religiju, poljoprivredu, umetnost, istoriju i putovanja.

Više od polovine radova je na engleskom, a ostatak na nemačkom, francuskom, italijanskom, španskom, holandskom i danskom. Tako je među Darvinovim materijalima i nemački časopis koji sadrži prvu poznatu fotografiju bakterija.

Tu su i naslovi poput Anatomija kokoške sa četiri noge ili Epileptični zamorčići.

Projekat obuhvata virtuelnu rekonstrukciju biblioteke, sa 9.300 besplatnih linkova ka delima.

Niko, kažu poštovaoci dela Čarlsa Darvina, nije uticao na naše znanje o svetu prirode više od njega. Njegovo najpoznatije delo iz 1859. godine, O poreklu vrsta, postavilo je teoriju koja objašnjava kako je život na Zemlji evoluirao. Na njega se gleda kao na knjigu koja je promenila svet, koja je bila važna tada, a važna je i sada.

Džon van Vaj, istoričar nauke na Univerzitetu u Singapuru i urednik sajta Darvin onlajn, rekao je da sve to pokazuje da Darvin „nije bio izolovana figura koja radi sam, već stručnjak svog vremena koji kao bazu ima sofisticiranu nauku i studije i znanja hiljada ljudi“.

Objavljivanje kataloga Darvinove biblioteke upriličeno je uoči 215. godišnjice rođenja cenjenog prirodnjaka – 12. februara. O Darvinu je napisano mnoštvo materijala, ali ovo je prvi put da je sadržaj njegove biblioteke kompletno predstavljen javnosti.