Saška za svoj „buba bus“ nije štedela ruke, vreme, ni truda

Za druge je „Folksvagenov“ kombi za vlasnicu je „buba bus“. Ima 40 godina i zovu ga „Saškina dnevna soba“. U njemu je sve, od šminke do alata. Da bi sredila jedini automobil koji je želela Aleksandra u radionici nije štedela ruke, vreme, ni truda.

„Sređivala sam ga godinu i po dana sa tatom i bratom. Najteže, ali to su bile i najslađe muke provoditi po ceo dan u garaži, šmirglajući, biti u prašini. Sve sam ovo sama opremila. Stočić za šminkanje, tabure sam našla na buvljaku, materijal za zavese sam kupila i sama ih šila, krevet dodatno tu stavila“, objašnjava Aleksandra izgled svog „buba busa“.

Od skupova oldtajmera do gradskih ulica, kuća putujuća i mlada šabačka menadžerka i preduzetnica su prepoznatljive.

„'Buba' je moj prijatelj i moj drugi dom. Sa 'bubom' se ide svuda. I na more, i na zabave, na svadbe, prodavnicu. Apsolutno svuda. Apsolutno ga nikad ne bih prodala, jer je to nešto što volim, uživam, to je ono što sam ja i što vladam ovim putevima“, dodaje Šapčanka.

Uskoro će završiti i svoju, kako kaže, „bubicu“. Zanat je ispekla odrastanjem u porodičnoj radionici. Pre kupi stari deo za auto nego nove cipele.

„Prava muka je bilo naći alnaser koji je ispravan. Karburator mi je zadavao problema jer je bio zapušen, ali i to sam pročistila, jedino još ponekad zavitlava ova bubina sa koje često zna da spadne kabal u toku vožnje, ali i to ću srediti“, otkriva Aleksandra Pavlović.

Šlep služba joj ne treba. Preko 130 kilometara na sat nema gde ni da vozi. Drugi auto ne želi. Uloženo odavno ne broji. Umesto klime – leptir stakla, za Sašku – stil ispred konfora.

„Buba definitivno nema servo volan, ali ja zato imam bicepse“, hvali se Aleksandra.