Zauvek mlade, lepe i ne prave skandale: Uspon virtuelnih influenserki u Južnoj Koreji

Prema kompaniji sa sedištem u Seulu koja ju je stvorila, Rozi postoji i u stvarnom i u virtuelnom svetu. Ali ona je „sposobna da uradi sve što ljudi ne mogu, u obliku koji najviše liči na čoveka“, stoji na veb-stranici „Sidus studija Iks“ (Sidus Studio X), prema pisanju Si-En-Ena.

Od kada je stvorena 2020. godine, Rozi je sklopila više vrednih sponzorskih i reklamnih ugovora sa brojnim modnim i kozmetičkim brendovima. Prošetala je pistom na virtuelnim modnim revijama, čak objavila i dva singla i zaradila priličnu sumu novca.

Rozi nije jedina virtuelna influenserka. Industrija „virtuelnih ljudi“ cveta, a sa njom i potpuno nova vrsta ekonomije u kojoj influenseri nikad ne stare, ne prave skandale i imaju besprekorne biografije u digitalnom svetu – što je izazvalo priličnu uzbunu u pojedinim krugovima, posebno što je Južna Koreja poznata kao zemlja opsednuta nedostižnim standardima lepote. 

Kako virtuelni influenseri funkcionišu

Tehnologija CGI (computer-generated imagery – kompjuterski generisana slika) koja stoji iza Rozi nije nova. On je sveprisutan u današnjoj industriji zabave, gde se koristi za izradu specijalnih efekata u filmovima, kompjuterskim igrama i muzičkim spotovima. Ali tek od nedavno se koristi za stvaranje virtuelnih influensera na društvenim mrežama.

U Studiju „Sidus Iks“ sliku Rozi ponekad prave od glave do pete koristeći pomenutu tehnologiju, što jako dobro funkcioniše kada su u pitanju njene slike za Instagram. U pojedinim slučajevima, kompjuterskom animacijom postavljaju njenu glavu na telo pravog modela, kada treba da se prošeta modnom pistom, na primer. 

Južnokorejski maloprodajni lanac "Lotte Home Shopping" kreirao je svoju virtuelnu influenserku – Lusi, koja ima 78.000 pratilaca na Instagramu – pomoću softvera koji se obično koristi za video igrice.

Kao i njihovi kolege iz stvarnog života, virtuelni influenseri imaju pratioce na društvenim mrežama, gde objavljuju snimke iz svojih „života“ i komuniciraju sa svojim pratiocima. Rozi je na svom nalogu pokazala kako je „putovala“ u Singapur, kako uživa u čaši vina na terasi, a njeni pratioci se dive njenoj odeći. 

Nekima, obično pripadnicima starije generacije, interakcija sa virtuelnom osobom deluje čudno, ali stručnjaci kažu da su virtuelni influenseri za mlađe Korejce, digitalne domoroce koji veći deo svog života provode na mreži, sasvim prihvatljivi.

Jedna dvadesetrogodišnjakinja iz Inčeona počela je da prati Rozi pre dve godine misleći da je u pitanju prava osoba. Rozi je uzvratila praćenje, ponekad komentarisala njene objave i virtuelno prijateljstvo je procvetali i opstalo i nakon što je devojka saznala istinu.

„Komunicirali smo kao prijatelji i osećao sam se prijatno sa njom – tako da ne mislim o njoj kao o veštačkoj inteligenciji, već o pravom prijatelju. Volim ono što objavljuje“, navodi Rozina „prijateljica“. „Toliko je lepa da ne mogu da verujem da je u pitanju veštačka inteligencija“.

Profitabilan posao

Društveni mediji ne omogućavaju virtuelnim influenserima samo da izgrade bazu pratilaca – tu dolazi i novac. Rozin profil na Instagramu, na primer, prepun je sponzorisanih sadržaja na kojima ona reklamira proizvode za negu kože i modne dodatke.

„Mnoge velike kompanije u Koreji žele da koriste Rozi kao model“, navodi Bajk Seung Jup, izvršni direktor „Sidus studija Iks“. „Ove godine očekujemo da ćemo lako dostići profit od preko dve milijarde korejskih vona (oko 1,52 miliona dolara), samo sa Rozi“.

Dodaje i da otkako je Rozi postala popularna, stižu im zahtevi za sponzorstvo od luksuznih brendova kao što su „Šanel“ i „Hermes“, ali i od časopisa i drugih medijskih kompanija. Njene reklame se sada pojavljuju i na televiziji, pa čak i na oflajn medijima, kao što su bilbordi i bočne strane autobusa.

Virtuelni modeli su sve traženiji jer pomažu brendovima da dođu do mlađih potrošača, kažu stručnjaci. Među Rozinim klijentima je i jedna osiguravajuća kuća i banka – kompanije koje se obično smatraju staromodnim. „Ali kažu da je njihov imidž postao veoma popularan i kod mlađe klijentele pošto su radili sa Rozi“, napominje Bajk.

Takođe, pomaže i to što, u poređenju sa nekim od njihovih kolega iz stvarnog života, ove nove zvezde su mnogo lakše za održavanje. Za Rozi i Lusi potrebno je nekoliko sati, najviše nekoliko dana da animatori naprave njihove slike, a od dva dana do nekoliko nedelja za video reklamu.

To je daleko manje vremena i truda nego što je potrebno za proizvodnju reklame u kojoj učestvuju stvarne ljude – gde je nedelje ili mesece potrebno provesti u izviđanju lokacije i pripremi logistike kao što su osvetljenje, frizura i šminka, stilizovanje, ketering i uređivanje nakon produkcije.

I, možda jednako važno: Virtuelni influenseri nikada ne stare, ne zamaraju se i ne izazivaju kontroverze. Lusi će, na primer, uvek imati 29 godina, i nema nikavih vremenskih i prostornih problema.

Pitanje o standardima lepote

Južna Koreja nije jedino mesto koje je prihvatilo virtuelne influensere. Među najpoznatijim svetskim virtuelnim influenserima su i Lil Mikela, koju su kreirali suosnivači američkog tehnološkog startapa, koji je podržao brendove uključujući „Kalvina Klajna“ i „Pradu“ a ima više od tri miliona pratilaca na Instagramu; Lu iz Magalua, kreirana od strane brazilske maloprodajne kompanije, sa skoro šest miliona pratilaca na Instagramu; i FNMeka, reper kojga je kreirala muzička kompanija „Faktori nju“, a kog prati više od 10 miliona TikTok pratilaca.

Međutim, postoji jedna velika razlika, prema mišljenju Li Eun Hi, profesorke na Odeljenju za nauku o potrošačima Univerziteta Inha – virtuelni influenseri u drugim zemljama odražavaju raznolikost etničkog porekla i ideala lepote.

A u Južnoj Koreji – koju nazivaju „svetskom prestonicom plastične hirurgije“ zbog industrije vredne 10,7 milijardi dolara koja cveta – postoji zabrinutost da bi virtuelni influenseri mogli dodatno da podstaknu nerealne standarde lepote.

Mlađi Korejci su donekle poslednjih godina počeli da se suprotstavljaju ovim idealima lepote, ali i dalje se smatra da lepa žena ima sitnu glavu, krupne oči, belo lice i čistu kožu. Upravo tako izgledaju vitrualne influenserke.

Lusi ima savršenu kožu, dugu sjajnu kosu, usku vilicu i mali nos. Rozi ima pune usne, duge noge i ravan stomak koji viri ispod majice.

Li Eun Hi je upozorila da bi virtuelni influenseri poput Rozi i Lusi mogle da učine da ionako zahtevni korejski standardi lepote postanu još nedostižnijim – i da povećaju potražnju za plastičnom hirurgijom ili kozmetičkim proizvodima među ženama koje žele da ih oponašaju.

„Prave žene žele da postanu poput njih, a muškarci žele da izlaze sa ženama koje tako izgledaju“, napominje profesorka.

Tvorci Rozi i Lusi odbacuju takve kritike.

Predstavnik kompanije „Loti“, Li Bo Hjun rekla je da su pokušali da Lusi bude nešto više od „lepe slike“ tako što su napravili detaljnu priču i o njenoj ličnost. Studirala je industrijski dizajn, a bavi se dizajnom automobila. Ona objavljuje o priče o svom poslu i interesovanjima, kao što je ljubav prema životinjama i gimbapu - rolnicama od pirinča umotanim u alge. Na ovaj način „Lusi nastoji da ostvari pozitivan uticaj u društvu“, ističe Li i dodaje: „Ona šalje poruku: 'Radi ono što želiš da radiš u skladu sa svojim uverenjima'“.