Између две ватре

Русија користи заблуду Србије да је кључни фактор у динамици сила са Западом како би је одвукла од интеграција у Европску унију и НАТО, наводи се у депешама америчких дипломата, објављеним на Викиликсу, које преноси агенција Ројтерс.

Америчке дипломате изразиле су страхове у вези са руском политиком на Балкану још пре две године, недуго после десетогодишњице бомбардовања.

"Носталгија за временом када је у односима Русије и Запада играла важну улогу, део је тежњи Србије да поново буде значајан фактор региона, и води погрешном веровању да, и поред придуживању ЕУ, може да води независну политику", истиче се у једном од докумената америчке амбасаде из маја 2009. године.

"У европским круговима ругају се заблудама које Србија наставља да гаји - да треба да игра улогу везивног ткива између Русије и ЕУ", наводи се у другом документу.

Берлински зид је срушен? 

Депеше показују како, две деценије после Хладног рата, Вашингтон и Москва настављају агресивну борбу за утицај.

Јосип Броз Тито успоставио је истакнуту улогу Савезне Федеративне Републике Југославије тако што је успео да балансира између Варшавског пакта и НАТО-а. Такав статус и положај, надохват руке две суперсиле, омогућио је СФРЈ веома специфичну улогу и утицај на Западу, наводи се у пропратном тексту агенције Ројтерс.

После распада земље и изолације током деведесетих година, Србија сада покушава да поново изгради везе за Западом.

Србија је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ, али тај процес не тече глатко због због немогућности власти у Београду да ухвате и изруче генерала Ратка Младића, као и због лоших односа са Косовом.

Путинов долазак, уочи годишњице НАТО бомбардовања, вешто је и намерно темпиран да подсети Србију на њене историјске разлике и сукобе са Западом, оцењује новинар Ројтерса. 

"Руси уживају у својој улози 'српског спаситеља', и користе десетогодишњицу НАТО бомбардовања као још једну шансу да себе покажу у позитивном, а Запад у негативном светлу", закључује се у једном од америчких докумената од пре две године.

"Ова кампања подсећа на класичну совјетску пропаганду, пошто се у истом тренутку када се клевета Америка, о Русији прича у маниру праведника који поштује међународни поредак. Подстицање незадовољства на Балкану је опасна игра коју је, како је то до сада показала, Русија спремна да игра", навео је званичник америчке амбасаде 2009. године.

Балкански пион 

"Срби и Руси заправо не знају ништа једни о другима", констатовао је један амерички дипломата 2009. године.

Срби, како објашњава, током историје и нису имали истинске односе са Русима. С друге стране, Руси нису ни били заинтересовани за такве односе, „ако се изузме то што им је Србија повремено корисна, као наиван и вољан пион на Балкану".

"Једини победник у овој рачуници је Русија која ће наставити да игра на карту српске наивности и тврдоглавости, како би задржала свог играча на Балкану и спречила Србију да приступи НАТО-у".

У истим депешама, доведена је у питање и оправданост одлуке да се 51 одсто државног нафтног предузећа НИС прода руском Гаспромњефту за 400 милиона евра.

"Тренутно српско партнерство са Русијом резултирало је бесмисленим и исцрпљујућим покушајем да 'сачува' Косово, али по цену да практично поклони Русима свог нафтног џина, НИС", наводи се у депеши из 2009. године.

Ипак, у депешама се наводи да Вашингтон и даље жели да блиско сарађује са Београдом и администрацијом српског председника Бориса Тадића.

"Упркос њиховим заблудама и несхватљивој сенименталности према Русији, Срби жуде за америчким поштовањем", наводи се у једној од депеша 2009. године, неколико месеци пошто је Барак Обама започео мандат.

"Нови амерички естаблишмент има прилику да Тадићевој проевропској опцији понуди алтернативу за Русију... иако администрација председника Србије није урадила ништа да то заслужи ", закључује се у истом документу.