Асанж: САД ми прети смрћу

У интервјуу за телевизију Си-Би-Ес Џулијан Асанж је оптужио највише америчке државнике, потпредседника Џоа Бајдена и заступницу у Конгресу Сару Пејлин, да позивају на његово убиство.

Асанж је оценио да су осуде Викиликса од стране америчких политичара "потпуно недопустиве" додавши да је то "најгора форма цензуре коју смо видели још од педесетих и Макартијеве ере".

"Изјаве америчког потпредседника Џоа Бајдена, који је рекао да сам високотехнолошки терориста, Саре Пејлин која је позвала да ме третирају као талибана, да ме улове, то су позиви на моје убиство или убиство мојих сарадника", рекао је Асанж.

Истрага у САД није успела да успостави везу Асанжа и америчког војника Бредлија Менинга, који је оптужен да је илегално преснимио хиљаде владиних докумената и дотурио их неовлашћеним особама.

"Ми смо играли у оквиру правила", рекао је Асанж Си-Би-Есу.

"Ми нисмо ишли напоље да би дошли до материјала. Ми смо радили као што ради сваки други амерички издавач. Постоје специјална правила за војнике, за чланове Стејт департмента, како да поступају са класификованим информацијама", каже Асанж.

Оснивач Викиликса наглашава да се никада није догодило да неко подигне оптужницу против издавача.

Асанж је одбио да коментарише наводе да је у поседу пет гигабајта података са хард-диска који припада управи "Бенк оф Америка". Новембра 2010, акције "Бенк оф Америке" пале су три процента, после спекулација да ће Викиликс ускоро објавити интерна документа банке.

Слобода штампе, не и антиамериканизам

Асанж је интервју дао у приватној кући у Источном Сасексу, око 70 километара јужно од Лондона, где мора да борави по налогу суда док се не заврши поступак око захтева за екстрадицију Шведској, где је оптужен за сексуалне нападе, што он негира.

Оснивач Викиликса негира да је мотивисан антиамериканизмом или другим политичким намерама и описује своју групу као "активисте слободне штампе".

Према његовим речима, нема начина да се заустави Викиликс. Асанж тврди да влада САД нема технологију да обори сајт или спречи даље објављивање докумената.

"Имамо систем како да дистрибуирамо кодиране ствари које тек треба да објавимо", рекао је Асанж.

"Фајлови су многима подељени, има их око 100.000 људи, и све што је потребно да урадимо јесте да им дамо кључеве за шифроване фајлове, како би они наставили", каже Асанж.

"Уколико неко од тих људи буде ухапшен или убијен и ми не будемо могли да наставимо, други ће преузети наш посао и ми само треба да ослободимо шифре", нагалашава Асанж.

У међувремену, делови из његове нове биографије откривају да се Асанж раније маскирао у стару жену, како би избегао америчке агенте за које је веровао да га прате, пренео је АФП.

У биографији коју су написали новинари Гардијана, Дејвид Лејт и Лук Хардинг наводи се, такође, да хакер није знао ко му је биолошки отац, све до своје 27 године.