Американци "оманули" у проценама

Најновија занимљивост у вези са Викиликсом стиже из Ватикана, где се као "добра вест" сматра то што су америчке дипломате и тајне службе 2005. године направиле лошу процену по питању ко ће бити изабран за наследника папе Јована Павла II. Кардиналима Тетаманцију и Данелсу даване највеће шансе. 

У Ватикану су саопштили да су у тајним депешама заправо преносили оно што је јављано у неким медијима, а у проценама су били "површни и нетачни", преноси Верска информативна агенција.

Главни кандидати за папу, по америчким дипломатама, били су италијански кардинал Тетаманци и Данелс из Белгије, обојица означени као припадници "либерално-прогресивног" крила у врху Католичке цркве.

Док Тетаманција краси отвореност према омладини и "способност да делује у модерним временима", Данелс уме да користи компјутер и оштроуман је теолог, наводи се у депешама. Трећи по изгледима био је кардинал Катриљос Хојос, из Колумбије, који се сматра за конзервативца.

У једном поверљивом допису тадашњој шефици америчке дипломатије Кондолизи Рајс наводи се да ће бити изабран неко "ко није стар", мада не би било добро да следећи папа буде дуго на челу на цркве, као Јован Павле Други.

После папе са истоке Европе, мало је вероватно да би одатле могао да буде изабран следећи, док кардиналима из Америке, укупно њих једанест, такође нису даване никакве шансе. Мале шансе имали су и француски кандидати, јер како се наводи, "Ватикан памти 14. век и притисак који је Париз вршио на папску столицу".

"Прелазни папа"

Кардинал Рацингер се са иронијом помиње као неко ко такође "има неке шансе", иако су га италијански медији стављали у врх листе. Након што је Јозеф Рацингер 19. априла 2005. године изабран за папу, узевши име Бенедикт XVI, дипломате и агенти признају да су у својим извештајима износили погрешне процене ватиканских извора.

За новог папу се сматра да је био утицајан кардинал и "чувар телеолошке правоверности" и да ће наставити дотадашњи курс цркве, а да ће му Европа бити у средишту интересовања. Због старости је назван "прелазни папа".

Скоро месец дана након избора, у Вашингтон је из Рима послата анализа о последицама које може имати избор Рацингера за папу. Наводи се да је он пре избора, 23 године, радио у ватиканској курији и да га "познаје хиљаде бискупа и кардинала" што је у великој мери поспешило његов избор.

Папа ће се, како се "тајно сазнало", концентрисати на очување хришћанског идентитета Европе и противиће се уласку Турске у ЕУ. Такође, бориће се против сваког облика секуларизма, како у САД, тако и другде на западу.

У врху Католичке цркве су зачуђени како професионалне дипломате и добро плаћени агенти тако површно раде свој посао и износе "комичне чињенице".