Похвале јавне, замерке тајне

У протеклих годину и више дана, САД и Запад јавно су хвалили српску ревност у настојањима да ухвати Ратка Младића, као услов у настојањима Србије да уђе у ЕУ, пише данашњи Њујорк тајмс, позивајући се на дипломатске депеше које поседује Викиликс.

У приватним контактима, међутим, те државе су, према депешама, биле много критичније и нестрпљивије према Србији, која већ 15 година не успева да ухвати 68-годишњег генерала, каже се у тексту угледног америчког дневника, који се позива на садржај необјављених депеша.

Неке дипломате пребацивале су Сједињеним Америчким Државама да су одустале од лова, а други су сумњали да Младићу помажу Руси, док српски обавештајци преносе информације о бегунцима зарад личне користи.

Шпанија која је посебно подржавала Србију, одбијајући да призна независност Косова, у страху од последица које би такав потез могао имати у Баскији, ипак се, судећи према интерној кореспонденцији дипломате Рамона Абароа, 2008. године, пожалила како "Србија уопште не сарађује са Хашким судом и савршено добро зна где се Младић налази".

Маса тајних америчких депеша којих се докопао Викиликс и поделио их са неколико медија, откривају сумњу према настојањима Србије, али и размимоилажења у вези са тим колико снажно треба притиснути власти у Београду.

Поделе одсликавају загонетку са којом се Европа суочава покушавајући, истовремено, да држи Србију одговорном за ратне злочине, али и да ојача постојећу прозападну владу.

У депешама се, на пример, председник Борис Тадић описује као "харизматични лидер", који је "често неодлучан и политички плашљив".

Када је амерички амбасадор за ратне злочине Стивен Реп посетио Балкан 2009, остале дипломате желеле су одговор на питање да ли је САД изгубио одлучност да Младић буде ухапшен.

У тајној депеши из новембра 2009. године, наводи се како је аустријски дипломата Валентин Инцко, високи представник за БиХ, био забринут зато што је Америка "одустала од случаја Младић", што је став који је подржао и његов заменик, Американац, који се пожалио "да су америчке војне јединице које су радиле на случајевима ратних злочина отишле".

У депешама се, такође, наводе "мистерије" у вези са Младићевим боравиштем.

Валентин Инцко је, тако, рекао да се он налази у Београду под новим идентитетом, могуће уз помоћ агенције за обезбеђење, која служи као мрежа подршке.

Америчке дипломате су, такође, изнеле приватне резерве о саветницима српског председника, који су се жалили на изостанак сарадње Русије.

Један од саветника, Мики Ракић био је посебно забринут због Младићевих присталица које се састају са руским дипломатама.

Ракић је, чак, путовао у Москву, где се срео са саветником за националну безбедност Николајем Петрушевим, а тема разговора била је руска наводна помоћ Младићу, који је током војне каријере одржавао блиске везе са руском војском.

Та размена мишљења, пише Њујорк тајмс, доводи до питања које је у вези са могућом руском улогом у помагању Младићу. Западне дипломате кажу да се недостатак воље Руса да сарађују у "случају Младић" потпуно уклапа у шему према којој Кремљ покушава да умањи значај Хашког трибунала, који види као западни инструмент окренут против православних Словена.

У депешама се, даље, наводи да су америчке дипломате изразиле сумњу у вези са министром спољних послова Вуком Јеремићем, описујући га као "харвардски образованог генијалца" који "сваку позитивну интеракцију са Москвом види као ударац Вашингтону".

Депеше, такође, илуструју разлике између држава о начину на који Србију треба притиснути због Младића. Холанђани инсистирају на потпуној сарадњи као лакмус тесту за чланство у ЕУ, док је Француска била флексибилнија.

У депеши из маја 2009. године, америчке дипломате на Балкану известиле су да је Француска веома незадовољна, због кратковидог инсистирања Холандије на блокади Србије док Младић не буде ухапшен.

Америчке дипломате известиле су Вашингтон о томе да је блиски саветник тадашњег вицепремијера Ивице Дачића обзнанио да је Раде Булатовић, тадашњи шеф БИА, знао где се пре хапшења 2008. године крио други хашки бегунац Радован Караџић.

"Он није учинио ништа због идеолошке блискости премијера Коштунице са Караџићем и недостатка међународног притиска", наводи се у депеши. "Када се влада променила, Булатовић је предао те информације, у замену за обећање да ће бити именован за амбасадора". У депеши се наводе и гласине да ће Булатовић бити постављен за амбасадора у Сирији.