Ред пролећа па ред зиме – климатолог објашњава временску клацкалицу

Гостујући у Јутарњем програму, Ђурђевић каже да се распад поларног вртлога дешава сваке три-четири године у пуном обиму и да је у прошлости тај систем био доста стабилнији.

Додаје да би, према прогнозама, после 10. фебруара требало да наиђе још једно захлађење.

"Тренутно не можемо да видимо колико ће захлађење трајати и колико ће бити јако, али после овог периода од пет-шест веома топлих дана имаћемо период који ће више приличити зими", истиче Ђурђевић.

Према његовим речима, клима се још није толико променила да можемо да кажемо да се променио климатски тип. Србија се, каже, налази на ободу умерено континенталног појаса, јужно је медитеранска.

"Пошто глобално загревање доводи до тога да се појасеви померају према северу, та медитеранска клима брже ће ући у Србију него што ће потенцијално ући у северније делове. Лета све више добијају карактеристике медитеранске климе. Имамо дуге, сушне периоде без падавина који су прекинути неким екстремним, јаким падавинама и то је ствар која се већ дешава", наглашава климатолог Владимир Ђурђевић.

Вероватно, каже, нећемо видети толико наглу промену, да ћемо се једног дана појавити у новом климатском типу, али се ствари полако мењају и ми губимо неке од особина умерено континенталне климе. Једна од њих је и јасна разлика између годишњих доба.

Посао климатолога је и да направе пројекције од неколико деценија унапред.

"Уколико се испуни Париски споразум, претпоствљамо да ће цео свет престати да користи фосилна горива око 2050. године. То неке земље већ најављују – Кина, Јапан, Европа, САД су поново најавиле такав план. У том случају планета ће се загрејати за још један степен. Ситуација је мало незгодна зато што ћемо за 30 година имати исту промену коју смо имали за последњих 100 година. Цео процес ће се убрзати, али то је и даље сигурна зона у којој људи могу да се прилагоде", објашњава Ђурђевић.

Додаје да после тога, ако наставимо да користимо фосилна горива, планета може да се загреје за још четири степена. То је врло драстична промена.

"То је оно на шта климатолози упозоравају већ деценијама. Поред океана, потенцијално неколико метара тропске ширине, могу да постану веома тешке за живот у смислу температуре и влаге тако да могу да се покрену велике миграције људи на планети", поручује климатолог Владимир Ђурђевић.

Промене у биљном и животињском свету 

Померање климатских зона доводе до промена и у биљном и животињском свету. Одређене врсте биљака које су расле јужније сада се могу наћи и у Србији, на пример киви и банане.

Померање инсеката може да буде велики проблем за пољопривреду, појављују се штеточине које раније нису постојале.

"Ове више зимске температуре погодују разним инсектима да преживе. Хладне зиме у Србији у прошлости су служиле да направе драстично смањење популације појединих инсеката тако да не могу следеће године да набујају као што се сад дешава", објашњава Ђурђевић.

Додаје да сада постоје комарци који преносе одређене болести а који нису типични за наше подручје. Пре су долазли у госте али зиме буду толико јаке да њихова популација буде девастирана. Сада када се настане, пошто су зиме благе, они преживе а због виших темепратура брже се размножавају.

Планета је пролазила кроз разне промене климе у прошлости. Разлика је што су те промене биле споре и природа је имала више времена да се прилагоди. Сада се промене дешавају много брже.

Ђурђевић поручује да не треба занемарити прчу о природи јер знамо да код великог пораста темепературе може да дође до великог изумирања биљака и животиња и биолози већ причају да смо на прагу тог шестог великог изумирања.

"Сведоци смо да је у прошлости и до 70 одсто биодиверзитета нестајало", каже климатолог Владимир Ђурђевић.