Зашто нас свакодневни пљускови и грмљавине изненађују

Професор Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета каже за РТС да је јун месец када и треба очекивати овакво време.

"То је месец у којем код нас у просеку има највише падавина и већина тих падавина долази из оваквих облака који проузрокују велику количину падавина за кратко време, град и грмљавину", рекао је Ђурђевић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Указао је да је ситуација мало промењана због климатских промена у смислу да мало чешће имамо те ситуације. "Отприлике број дана са таквим ситуацијама је дупло већи него што је био пре. У прошлости у Србији су била три, четири таква дана у току године, а данас их има седам, осам", додао је Ђурђевић.

Ове недеље дани су као пресликани – прво спарно и топло, а онда чим сунце зађе пљускови и град. Дневна количина падавина скоро да је на месечном просеку. Ђурђевић наводи да је прекјуче у Београду било 50 литара по метру квадратном, негде чак и 70, што су октобарске падавине.

"Ти поподневни пљускови су производ тога што да би настао овакав један велики облак који проузрокује пуно падавина потребно је да при земљи имате топао ваздух и да буде богат воденом паром", објаснио је Ђурђевић.

"Тако да преподне се ваздух полако загрева и спрема за ту поподневну акцију и онда сваки дан имамо тај циклус да преко дана буде сунчано и ведро и када се ваздух загреје пошто је напуњен пре тога воденом паром у приземном слоју постоје добре шансе да ће да настане облак који се малтене протеже од подлоге до десетак километара и из таквих облака се дешавају ситуације за неколико сати може да падне огромна количина падавина, праћена грмљавином, јаким ветром", додао је Ђурђевић.

Наглашава да је то све део природне динамике атмосфере, али да сада због промене климе и тога што је цела атмофсера топлија за један степен то значи да у таквом ваздуху можемо да имамо седам одсто водене паре.

"Пошто смо видели да нам треба водена пара за тај облак, што имате више водене паре онда и ти облаци могу да буду мало интезивнији, да се чешће дешавају и да проузрокују више кише", истакао је Ђурђевић.

Колико грађани прате упозорења 

На питање колико грађани обраћају пажњу на метеоролошка упозорења, Ђурђевић каже све више, јер ствари постају чешће и непредвидљивије.

"Ја сам неке моје пријатеље већ почео да учим како да гледају радарске слике. У овим ситуацијама и оваквим данима најважније је да се прати радарски снимак, зато то ми у принципу знамо који ће део земље да буде погођен непогодом, али не можемо да погодимо тачну локацију", рекао је Ђурђевић.

На пример, наводи, у Београду је велика разлика у томе да ли ће облак да пређе преко Новог Београда или ће да пређе Палилулу.

"Једина ситуација је да када крене такво невреме ви на радару пратите како се креће тај облак и да на основу тога знате да ли сте на локацији где се може очекивати нпр. град", наводи Ђурђевић.

Постоје нека решења када је реч о упозорењима, а то је да неке метеоролошке станице у свету користе упозорења на телефону.

"Постоји рецимо у ситуацији када прилази невреме локацији где се налазите ви добијете поруку на мобилном телефону. Добијете упозорење да се у наредних сат, два постоји шанса да се нађете у невремену и да је боље да се склоните негде на неко време док се ствар не смири", каже Ђурђевић и додао да се те стваре прате на основу метеоролошких радара.

Нагласио је да би то могло и код нас да се имплементира. "Тренутно Завод покушава малтене из сата у сат да поставља та упозорења на свој сајт, али људи морају да иду стално на сајт и проверавају", додао је Ђурђевић.