Српска Мата Хари

Иза ње је остало само име – Зорка. У документу који описује рад и жртвовање младе Српкиње за сународнике с друге стране тадашње границе, аустроугарски обавештајци не наводе њено презиме.

"Била је прилично висока и снажна двадесетогодишњакиња. Имала је плаву косу, попут чврстог немачког девојчурка. Ипак, њене ватрене црне очи нису криле праву српску жену", пише пуковник Егон Оротел у извештају "Шпијунажа на фронтовима централних сила".

У малом пограничном Кленку на Сави, Зорка је радила као аустроугарска поштанска приправница. Веровали су да је лојална Бечу па су је чак и одликовали, каже новинар и публициста Обрад Ковић, који је открио ову причу.

Крајем августа 1914, када се прва фаза борби ближила крају, Шабац, мост преко Саве и Кленак, где се налазило седиште аустроугарског корпуса, непрекидно је гађала српска артиљерија.

У пошти у Кленку осим аустроугарског заставника, као најхрабрије, остале су само Зорка и њена колегиница Милена. Како телефонска веза преко Саве није добро функционисала, депеше са поверљивим информацијама, попут оних о положају и кретању аустроугарске војске, уручивале су се лично.

Све до моста, који је стално био нападан, носила их је храбра Зорка, која је на томе сама инсистирала. 

Стотине храбрих војника излажу своје животе опасностима, па зашто не бих и ја? – убеђивала је аустроугарског официра ова млада девојка.

Одважна Зорка носила је запечаћена писма до моста, а о једном таквом догађају сведочи и цртеж аустријског официра који је у извештају забележио примопредају.

"Зорка је због заслуга чак награђена сребрним крстом са лентом. Она и Милена су биле прве жене у аустроугарској које су добиле одликовање", додаје Ковић.

Тек неколико месеци касније, откривена је телефонска станица у подруму разрушене куће поред саме поште. Одатле је плавокоса поштанска приправница слала информације својим сународницима на основу података из депеша које је носила.

Тако је српска артиљерија тачно знала где да циља.

"Испоставило се да је она нека врста српске Мате Хари", каже Обрад Ковић.

Након откривања и хапшења, Зорка је обешена заједно са двојицом сународника опужених за шпијунажу. 

У смрт је отишла храбро.

"Кад су је вешали најупечатљивије је било то што је умрла са младеначком занесеношћу, поносна зато што је помогла српској војсци", пише у извештају аустроугарског потпуковника Егона Оротела.