Престоница на месту карауле

Зато што је "Престоница на месту карауле", како су говориле српске војсковође, зато је Београд често био мета освајача. Уз саму границу са Аустроугарском, у Првом светском рату претрпео је велика разарања. Спону са аустроугарском, железнички мост, српска војска је сама минирала.

Историчар, Александар Животић, за Јутарњи програм РТС-а објашњава зашто је српска војска то урадила.

"Постојао је један велики страх да би Аустроугарске снаге које су биле сконцентрисане у ширем реону Земуна могле једноставно да "ушетају" у Београд. Зато је, на брзу руку, донета одлука да се железнички мост минира и подигне у ваздух", каже Животић.

Већ на самом почетку од граната испаљених са аустрогарског брода Бодрога, страдали су делови уз Дунав и Саву: Дорћол, Калемегдан, Железничка станица и Теразије.

"Највише су страдали у тим првим данима стамбени објекти, приватне зграде, куће, затим двор. Погођене су зграде државних надлештва, како се тада говорило, генералштаба, министарства војног , различитих министарстава", истиче Животић.

После аустроугарске офанзиве у октобру 1915. уследила су још већа разарања. У покушају да пређе Саву и Дунав, аутрогарска војска напада чак и артиљеријом најтежег калибра, такозваном Дебелом Бертом. У том периоду страда и Народни музеј, који се тада налазио у згради поред Капетан Мишиног здања.

"Зграда Народног музеја је претрпела знатна оштећења. Погођена је просторија у којој је била Вукова соба, оставштина Вука Караџића и Мине Караџић. Неки предмети су уништени, неки су сачувани. Део где су били велики формати, као слика Руђера Бошковића, као скулптура Ђорђа Јовановића, Симеона Роксандића и Ивана Мештровића, су уништени", каже кустос Народног музеја Петар Петровић.

За време окупације град је на разне начине био пљачкан - подизањем цена, вештачком девалвацијом динара, одузимањем имовине, а било је чак и класичних разбојништава.

"Под плаштом реквизиције за потребе окупационих власти, давањем потврда које нису ништа вределе, из кућа је изношено све оно што је било потребно властима. На другој страни, официри аустроугарске армије су се усељавали у куће како су желели. Из тих кућа су односили оно што су хтели", додаје Животић.

Културна добра, уметничка дела, па чак и целе државне архиве, однети су из земље.

"Свакако треба поменути и слику коју је наш прослављени уметник, академски сликар Павле Паја Јовановић, поклонио Народном музеју 1893, реплику своје чувене слике гуслар. Наравно и друга значајна уметничка дела. Иконе из 18.века, цртеже уметника 19. и почетка 20. века. Они су нестали, њихова судбина је непозната", објашњава Петровић.

И град и народни музеј 1918. били су само бледа слика оног што су представљали пре почетка рата. Обнова је кренула непосредно по завршетку. Уз велике напоре и ратну одшету, тек тридесетих година ,Београд добија изглед модерног европског града.