Српска коњица у Великом рату

Све до средине 19. века коњица је представљала водећу силу у биткама. Са појовом новог наоружања, већ на почетку Великог рата, коњица губи значај. Користи се за извиђања и транспорт тешке артиљерије.

"Употреба коњичких јединица, пред Први светски рат и у Првом светском рату, била је под знаком питања управо зато што је могло да дође до великих губитака коњичких јединица, јер је коњаник на коњу био велика мета у ситуацији када се ватрено наоружање толико унапредило", објашњава професор на Војној академији професор Слободан Ђукић за Јутарњи програм РТС-а.

Према његовим речима, Срби никада нису били познати као коњички народ, јер и само Балканско полуострво, планинско и испресецано, није погодно за масовну коњицу. Ипак, средином 19. века за обуку српских официра у Београду је изграђен Мањеж у коме се увежбавало јахање.

"Српска војска је уочи Првог светског рата имала једну коњичку дивизију чији је командант био пуковник Бранко Јовановић. Ова коњичка дивизија је учествовала у Церској бици. Укупна јачина коњичке дивизије је била око 5.000 људи, међутим осим коњичке дивизије, коњаници су били заступљени и у пешадији" каже потпуковник Ђукић.

Отварање хиподрома на Видовдан 1914.

У Првом светском рату учествовао је велики број пунокрвних коња, које је народ радо гледао у тркама. Баш на Видовдан 1914. године, непосредно пре сарајевског атентата, отворен је и први стални београдски Хиподром код Цареве ћуприје.

Наташа Павловић, секретар Удружења за коњички спорт, каже да су према бележењу хроничара, све значајне личности Београда, присуствовале отварању.

"Кажу да је било велелепно, да су даме наравно биле са шеширима, да је то била обавезна гардероба, што и данас поистовећују са хиподромом. Био је и краљ Александар Карађорђевић, који је иначе волео коње. У сред свечане атмосфере отварања тркалишта у Београду, које је овде већ сто година, прочула се страшна вест. Гаврило Принцип, члан тајне организације Млада Босна, извршио је атентат на Фрању Фердинанда у Сарајеву", каже Наташа Павловић.

Рибникар на коњу одлази на Цер

Једна од најзаслужнијих особа за отварање овог спортског објекта био је оснивач и директор листа "Политика" Владислав Рибникар, који је и сам имао неколико пунокрвних коња.

"Он им је давао лепа, романтична имена - Вук Мандушић, Жута лала, Црвена лала, Зона Замфирова. Звали су га у рат и Владислав Рибникар је сео на Зону Замфирову и кроз целу Србију дошао на Цер", каже новинар Даворин Дарко Рибникар.

Владислав Рибникар је погинуо првог септембра 1914. године на Церу. Сахрањен је у близини фронта у Пецкој, а на београдском хиподрому , испод свечане ложе, која је сачувана још из тог периода, постављена је његова биста.

Од 1923. године сваког пролећа одржава се и трка трогодаца, која носи име Владислава Рибникара.