Архитектура у Великом рату

Велики рат је оставио трага и на архитектури. Београдски Дорћол чува и зграде и успомене, али и Теразије могу много тога да испричају.

Први пројекат за Дом Народне скупштине у Београду осмислио је архитекта Констатин Јовановић, али је изградња одложена. Посао је преузео његов наследник Јован Илкић, када је после доношења новог Устава Краљевине Србије предвиђено да овакво здање има два дома.

"Са изградњом се почело још 1907. Седам година касније је стављена зграда до стропа, али без купола и кровне конструкције и радови су са велики натезањем и обустављањем завршени тек 1936. године", каже за РТС Дарко Ћирић, кустос Музеја Града.

Уочи Првог светског рата београдске куће су имале препознатљив стил, не само по фасади, већ и по броју спратова.

"До Првог светског рата Београд је по броју становника био мањи град. Грађевине су углавном биле приземне, са једним или евентуално два спрата, ретко која је имала два спрата. Стилови у архитектури су углавном били везани за Беч, Берлин и Будимпешту", прича Милан Просен, историчар уметности.

И споменик Београду, симболично Победник, не би био ту где јесте да није било Великог рата. 

"Споменик Победи, Победник како га данас зовемо, заправо је требало да се налази насред теразијског трга или Трга престолонаследника Александра. Заправо, требало је да обележи победу српске војске у Балканском рату. Радови су поверени Ивану Мештровићу и да је сачуван у првобитној идеји, центар града би данас изгледао сасвим другачије", објашњава Дарко Ћирић.

Београд је у међувремену почео да расте у висину, па су зграде, на пример на горњем Дорћолу, добиле по два или три спрата.

Фасаде у Господар Јевремовој и Узун Мирковој улици препознатљиве су по стиловима њихових мајстора, пре и после Великог рата, бечки и будимпештански стил уочи ратног вихора и париски неколико година касније.

Али нису само грађевине сведоци великог рата, већ и запуштани и загрђали пароброд Жупа, усидрен на десној обали Саве између два моста. 

Пароброд Жупа је прошао два светска рата, два пута је потонуо и два пута био обновљн, а затим је после једног века отишао у пензију.

Ипак неће остати као зарђали споменик културе, јер је у плану његова обнова по трећи пут, када ће бити претворен у изложбени простор.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. јул 2024.
33° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару