Велики рат - Бојни отрови

Хашком конвенцијом из 1899. године строго је забрањена употреба отрова у ратне сврхе. Међутим, већ на почетку Великог рата тај договор је прекршен. Французи су први употребили сузавац у нападу на Немце. Количине су биле мале, а надражљивост слаба. Први смртоносни напад изведен је код белгијског града Ипра. Тада је хлором отровано око 16.000 француских војника од којих је пет хиљада умрло.

Професор др Мирослав Врвић са Хемијског факултета објашњава за РТС како је дејство хлора на организам застрашујуће.

"Војници који се налазе у рововима морају да дишу. Удишу хлор који улази у плућа, плућа почињу да се пуне течношћу, почињу да пуцају крвни судови. Пре свега, капилари и плућа се пуне и крвљу. То доводи до гушења и код великих концентрација и до смрти", наводи Врвић.

На фронту дугачком шест километара, 22. априла 1915. године, Немци су пустили 170 тона отрова. Војници су били у шоку, а као заштиту су користили вунене чарапе натопљене урином.

"Урин и чарапа, која је протеинског састава, заједно имају позитивнији ефекат. Сабира се ефекат позитивног дејства неутрализације хлора" , каже професор Врвић.

Нобеловац Хабер одговоран за несрећу код Ипра

Убрзо су се појавиле и гас маске. Усавршио их је немачки научник јеврејског порекла Фриц Хабер, који је заслужан и за развој хемијског оружја. Његова суприга се убила када је схватила да је управо он одговоран за велику пошаст код Ипра 1918. године.

Хабер је добио и Нобелову награду, а апсурд је што су баш од Хаберовог гаса у концентрационом логору страдали његови рођаци.

Град Ипар поново улази у историју хемијског ратовања 1917. године, када се први пут корист бојни отров пликавац, који ће касније добити назив иперит.

"Основа је стварање великих пликова, була и опекотина ка кожи, а најчешће и на слузокожи очију са оштећењем. Сумпорасти иперит, Садам Хусеин је, нажалост, употребио против иранске војске и становништва у иранско-ирачком рату", каже потпуковник др Миодраг Јовановић из Центра за контролу тровања ВМА.

Процењује се да је у Првом светском рату употребљено више од 50 хиљада тона бојних отрова, хлора, фозгена, пликавца. Око милион и двеста војника било је затровано, а више од 85.000 је умрло од последица тровања.