Велики рат - Дебела Берта и Мали Вили

Дебела Берта је назив за супер тешку хаубицу, дугу око шест метара и калибра 42 центиметра. Конструисана је са намером да постане најразорније оружје немачке војске. Према речима историчара Данила Шаренца, име су јој дали савезнички војници.

"Берта је била супруга највећег индустријског мага, господина Крупа, који је производио немачке топове а то је био један од најјачих концерна у том тренутку у Европи, тако да је то био један начин да се злонамерно нашали са противницима" каже историчар Данило Шаренац.

Дебела Берта је била тешка неколико стотина тона и транспортована је у деловима. Током рата је направљено 12 примерака и користиле су се само у важним походима.

"Можемо да се похвалимо, ако то тако можемо да кажемо, да је коришћена и у борбама за Београд 1915. године. Управо због немогућности да се освоји једна тако мала земља као што је Србија, од стране велике аустроуграске царевине. Онда су Немци морали да припомогну са једном батеријом Дабелих Берти", објашњава потпуковник Иван Мијатовић.

Српска "васићка" - прва савремена ручна бомба

Прву ручну бомбу са ударним упаљачем конструисао је српски генерал Васић. Личи на бочицу парфема, али то није, јер су од ње гинуле десетине људи. Звали су је "васићка" или "крагујевка".

Ту бомбу је користио и Недељко Чабриновић у покушају атентата на Франца Фердинанда. Бомба је експлодирала под возилом у пратњи надвојводе и ранила 20 особа. Поред тога што је била веома разорна, међу српским војницима била је омиљена и због четвртастог облика.

Уредница РТС-а и ауторка филма о Милунки Савић, Слађана Зарић, каже да је наилазила на писане доказе о томе колико је "васићка" била популарна.

"Милунка Савић и разни други бомбаши говорили су да су много више волели "васићку", него што су волели француску бомбу. Зато што кад баце "васићку", пошто је четвртаста, она остаје на истом месту за разлику од француске која се котрљала".

Прототип тенка, који су конструисали Британци у време Великог рата, добио је назив Мали Вили. Био је дугачак око 8 метара и тежак 16 и по тона. Могао је да се креће брзином већом од 3 километра на час и да прими шест војника. Није имао наоружање и зато га је убрзо заменио Марк Један , први тенк са топовима који се користио на бојним пољима.

Иако је био тежак и гломазан, митраљез Максим често се употребљавао у биткама Првог светског рата. Његова предност је била у томе што је могао да испали и до 600 метака у минути.

"Старији ће се сетити оне флоскуле: Лупа као Максим по дивизији. Шта то заправо значи? Имате колону војника која се креће, напада у колони. Са једног места, великим бројем метака, ви можете да направите јако велику штету и велике губитке нанесете тој колони", каже директор Војног музеја, потпуковник Иван Мијатовић.

"Културом" на Немце

Временом је и остало наоружање добило необична имена.

"Војници су исписивали одређене натписе на топовима. Постоје фотографије на којима на француским топовима пише "култура" на немачком.

"Ту се алудира на стереоптип о немчкој култури. Дакле, сада се помоћу топовских граната шаље "култура" на супротну страну", каже Данило Шаренац.