Далај-лама подржава отпор Тибетанаца

Тибетански духовни вођа далај-лама изјавио је да оправдава серију самоспаљивања будистичких свештеника на Тибету, зато што они живе у очајним условима и подвргнути су немилосрдној контроли Пекинга.

Почетком марта, у кинеској провинцији Сечуан где углавном живе Тибетанци, један млади будистички свештеник извршио је самоспаљивање, а његов пример до сада је следило 11 свештеника, од којих је седам умрло.

Далај-лама је на прес конференцији у Токију рекао да "чак и многи Кинези који посећују Тибет имају утисак да су ствари тамо грозне... да се спроводи нека врста културног геноцида".

Према његовим речима, кинески званичници су предузели оштру политику против Тибета у последњих десет до петнаест година.

У последња два инцидента, једна тибетанска монахиња умрла је од опекотина задобијених приликом самоспаљивања прошле недеље, док је Тибетанац задобио опекотине на нози када се у петак запалио испред кинеске амбасаде у Индији.

Кина оптужује далај-ламу

Кина је саопштила да је далај-лама, који је побегао са Тибета 1959. године у Индију после неуспеле побуне против кинеске власти, одговоран за самоспаљивања и поновила да су Тибетанци слободни да упражњавају своју будистичку веру.

Пекинг је оптужио далај-ламу да подржава насилни сепаратизам, што он негира и истиче да је његов покрет у потпуности привржен принципима ненасиља, као и да се залаже за истинску аутономију Тибета у оквиру Кине.

Добитник Нобелове награде за мир је прошлог месеца предводио стотине монаха и Тибетанаца који живе у избеглиштву у Индији у молитвама за оне који су се спалили.

Званични Пекинг раније је самоспаљивање назвао "прерушеним тероризмом".

Представница министарства спољних послова Ђианг Ју осудила је недавна самоспаљивања будистичких монаха у Кини и рекла да далај-лама глорификује те случајеве како би навео још људи да почине самоубиства, уместо да их осуди.

"Шта више Далај клика је у иностранству то улепшавала и подстицала још више људи да копирају те екстремне акције, и тиме наставе остваривање сепаратистичких циљева, што је маскирано насилничко терористичко понашање", рекла је Ђианг.

Пекинг истиче да је у кинеским законима садржно и право на верске слободе и да су оне гарантоване и верницима на Тибету где власти настоје да обезбеде нормално спровођење верских активности.