Израелском научнику Нобел за хемију

Нобелова награда за хемију 2011. године додељена је израелском научнику Данијелу Шехтману за откриће квазикристала, саопштио је у Стокхолму Нобелов комитет.

Шехтман је 8. априла 1982. открио кристал "у којем су атоми били састављени у непоновљивом моделу", што је супротно законима природе, наводи се у саопштењу Комитета.

То откриће названо квазикристали подудара се са "фасцинантним арабескама које су репродуковане у атомском низу – правилној форми која се никада не понавља".

Шехтманово откриће из 1982. потпуно је променило начин на који хемичари гледају на чврсту материју. Он је због њега у почетку био оштро критикован у научним круговима, а својевремено и избачен из истраживачке групе у САД у којој је радио.

Шехтман је дошао до открића 8. априла 1982. године, када је под микроскопом посматрао мешавину алуминијума и мангана. Тада је видео структуру сличну арабескама која се никад није понављала. Кристал је имао пентагоналну симетрију, што је већина научника сматрала немогућим. Тек две године након открића, Шехтман је успео да о томе објави чланак, који је наишао на подсмех.

Његови пријатељи у Француској и Јапану успели су да 1986. године развију квазикристале који су били довољно велики да се уоче на рентгену и да тиме докажу њихово постојање.

Од тог времена, лабораторије су производиле квазикристале, а једна шведска компанија их је нашла у једној од најотпорнијих врста челика која се данас користи за производњу жилета и танких игала за операције ока.

Квазикристали су први пут нађени у природи у Русији 2009. године. Научници врше експерименте у којима квазикристале користе као облогу за тигање и топлотну изолацију у моторима и уређајима који емитују светлост.

Шехтман је рођен 1941. године у Тел Авиву и професор је на Технолошком институту у Хаифи.

Нобелова награда за књижевност биће додељена сутра. Добитник награде за мир биће објављен у петак, 7. октобра у Ослу, а лауреат за економију 10. октобра.