"Окупација" Њујорка

10.01 - Број ухапшених достигао 700, саопштила њујоршка полиција.

03.08 - Прва декларација покрета Окупирајте Вол Стрит. За заштиту људских права, борбу против корупције. Ускоро листа захтева.

02.58 - Око 3.000 људи демонстрира у Бостону. Полиција ухапсила 24 особе.

02.22 - Демонстранти тврде да их је полиција, приликом преласка из Бруклина на Менхетн, смишљено усмерила на коловозне траке моста, да би их затим оградила мрежом и похапсила.  

01.55 - Њујоршка полиција саопштила да је ухапшено 400 демонстраната. 

01.33 - Полиција не саопштава број ухапшених. Тврди да су ухапшени само они који су блокирали саобраћајнице. Њујорк тајмс наводи да су ухапшене стотине људи.  

Полиција највећег америчког града пустила је демонстранте да заузму две траке чувеног Бруклинског моста и дођу на пола пута до Менхетна, да би им затим муњевитом акцијом пресекла одступницу и ухапсила десетине људи, који су кренули ка Вол Стриту не би ли изразили протест због грамзивости тајкуна и мегакомпанија.

Демонстранти су са обе стране "заробљени" наранџастом мрежом и похапсили за сада непознат број људи који су одмах потрпани у аутобусе, који су претходно довезени управо због ове акције.

Хапшења су изазвала бес међу Њујорчанима, посебно пошто је поново објављена мало запажена информација да је финансијска групација "Џеј Пи Морган Чејс" недавно донирала полицији највећег америчког града 4,6 милиона долара, што је протумачено као "куповина заштите".

Претходно, покрет "Окупирајте Вол Стрит" је заузео парк у финансијском делу Менхетна, који је претворен у револуционарни камп у којем су стотине демонстраната узвикивале пароле против тајкуна и банкара, али се и повремено скидали до голе коже, што је био проверени пут до ударних вести.

Такви потези су у почетку изазивали осмехе код финансијских моћника који су са тераса посматрали демонстрације, али је на опште изненађење покрет после неколико седмица добио снагу, па се полако шири Америком.

Осим Њујорка, покрет "Окупирајте..." добио је подружнице у Чикагу, Сан Франциску, Лос Анђелосу, Вашингтону, прво скуп те организације најављен је и у Тампи...

У почетку, најважнији медији у Америци су са подсмехом извештавали о акцијама овог покрета, махом због чињенице да немају вођство ни јасне политичке циљеве или захтеве, али је број окупљених на Бруклинском мосту и још неколико места на Менхетну у многоме променио тон написа.

Суштински, покрет протестује због непримерене силе коју користи полиција, лошег поступања са мањинским заједницама, пре свега муслиманима, виисоке незапослености, одузимања кућа због хипотекарних кредита и одлуке државе да избави велике банке, чија је похлепа била главни разлог невоље у коју су запале 2008. године.

Међу присталицама покрета су режисер Мајкл Мур и глумица Сузан Сарандон, а имају подршку неколико сидиката са педесетак хиљада чланова.

 Блогери "Њујорк тајмса" покрет пореде са бунтом младих на тргу Тахрир у Каиру, наводећи да су оба бунда настала као израз нетадовољства групе отуђених младих људи, који су присталице мобилисали путем социјалних мрежа.

"Апсолутно је трг Тахрир био инспирација... Морали смо да кажемо доста", рекао је Њујорк тајмсу Тајлер Комбелик, дизајнер из Бруклина.