Дипломатска офанзива пред седницу УН

Највећа пажња на Генералној скупштини УН, која почиње у понедељак, биће усмерена на захтев Палестинаца за признавање њихове државе. Израел и Сједињене Државе се оштро противе том захтеву, док Европска унија, чије су чланице подељене по том питању, сматра да је неопходно "наставити дијалог".

"Наредни дани су кључни. На Палестинцима је да одлуче о следећим корацима, али ми настављамо да верујемо да конструктивно решење, које може да добије што је могуће већу подршку и омогући обнову преговора, јесте најбољи начин да се постигне мир и дводржавно решење које Палестинци желе", рекла је Маја Коцијанчич, портпаролка шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон.

Након што је палестински председник Махмуд Абас потврдио да ће захтевати пуно чланство у УН када буде говорио на заседању Генералне скупштине, Коцијанчичева је рекла да ће ЕУ удвостручити напоре да обнови преговоре између страна што је могуће пре и да то остаје једини начин да се реши сукоб.

ЕУ је тренутно подељана у односу на најављени палестински захтев, који наилази и на оштра противљења Израела и Сједињених Држава. Очекује се да ће амерички председник Барак Обама говорити у среду у Генералној скупштини о подршци преговорима.

"Ми смо јасно рекли да не верујемо да ће унилатералне акције кроз УН довести до палестинске државе, као и о томе да су преговори једини начин да се постигне палестинска држава", рекао је заменик америчког националног безбедносног саветника за стратешке комуникације Бен Родс.

Родс је истакао да се трајан мир и палестинске аспирације могу остварити преговорима с Израелом, а не кроз акције у УН, најавиши да ће то бити позиција САД у Њујорку на заседању Генералне скупштине.

Преговори "у ћорсокаку" 

Абас је рекао да ће он захтевати легитимно право Палестинаца - пуно чланство у УН. Палестинска страна се одлучила на такав потез након што су директни преговори с Израелом "запали у ћорсокак".

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху рекао је да ће "жеља Палестинаца да постану сталан члан УН пропасти, јер морају да иду кроз Савет безбедности", где су САД најавиле вето.

Амерички посланици су упозорили да ће размотрити обустављање годишње америчке помоћи Палестинцима у висини од 500 милиона долара.

Међутим, бивши амерички председник Џими Картер изјавио је на америчке претње о стопирању те помоћи да Палестинци могу живети без ње.

Картер је рекао да би губитак због непризнавања палестинске државе био већи него губитак помоћи, објаснивши да је време за међународно признање палестинске државе.

У случају америчког вета, очекује се да Палестинци затраже од Генералне скупштине УН да унапреди њихов статус од ентитета посматрача до државе посматрача, за шта већ имају подршку већине у најмоћнијем телу УН-а.