Јапан после Фукушиме

У разорном земљотресу који је погодио Јапан пре шест месеци погинуло је 15.753 људи док се 4.282 особе још увек воде као нестале. У земљотресу и цунамију који је уследио, потпуно је срушено више од 11.500 објеката док је нешто око 15.000 урушено.

Сматра се да ће за оспособљавање лука и уклањање муља са пољопривредних површина у префектурама Ивате, Мијаги и Фукушима које су биле погођене великим цунамијем бити потребно три године.

У последња два месеца, стање у нуклеарки "Фукушима 1" је добро и сви реактори и околни базени са потрошеним горивом су охлађени до нивоа од око 100 степени целзијуса.

Протеклих дана јапански медији објавили су процену стручњака угледног Токијског универзитета да је након удара цунамија који је тешко оштетио нуклеарну централу "Фукушима 1" у ваздух и море ослобођено 30 пута више радијације него у експлозији нуклеарне бомбе у Хирошими.

Услед тога власти планирају да спроведу преглед штитне жлезде за 326.000 деце у префектури Фукушима, и обаве серију периодичних детаљних прегледа малигнитета код свих два милиона становника те префектуре. Ови прегледи ће се најпре обављати једном годишње, а затим једном у две године.

Страх од радијације

Процењује се да услед разарања од стране цунамија и излива радијације око 100.000 људи још увек живи ван својих домова у прихватилиштима где лекари бележе пораст обољења услед стреса као што су дијабетес, повишени притисак и мождани удар.

По подацима јапанске новинске агенције Кјодо, због страха од радијације, 17.000 деце из префектуре Фукушима је променило школу, односно обданиште, а од тог броја 8.000 је у потпуности напустило ту префектуру.

Поред живота у прихватним центрима, становништво и фирме у разореним областима суочавају се и са тешким економским проблемом двоструких зајмова. Наиме, становници који су отплаћивали кредит за своје куће и станове и у цунамију изгубили свој посед, сада су присиљени да узму још један кредит за изградњу или куповину новог дома.  

Јапански медији јављају да је на помоћи становништву у угроженим подручјима до сада ангажовано чак 7.5 милиона волонтера, а катастрофалне размере разарања довеле су и до низа интересантних иновација у снабдевању становништва намирницама као што су мини самопослуге на точковима које обилазе разрушена насиља.

Власти намеравају да уклањањем површног слоја земље и прањем објеката помоћу водених топова у наредне две године у префектури Фукушима преполове зрачење, а процењује се да би тај пројекат могао да кошта око девет милијарди евра.

Локалне власти у граду Фукушима који се налази на педесетак километара од проблематичне централе сматрају да ће им бити потребно чак 30 година да у потпуности деконтаминирају цео град који има 300.000 становника и чији поједини делови, тзв. "врући џепови", показују радијацију и 200 пута вишу од природне. 

Поред наведених здравствених, хуманитарних и економских, важна директна последица акцидента у Фукушими је и генерално негативно расположење јавности према коришћењу нуклеарне енергије, које је довело до затварања велике нуклеарне централе Хамаока која се налази на врло трусном подручју и растреситом земљишту јужно од престонице Токија.

Страх становништва такође изазива и кашњење у прикључењу ремонтованих реактора па се процењује да би, у случају, да локалне власти не дозволе њихово поновно укључивање у јулу наредне године због ремонта стао и последњи од 54 јапанска нуклеарна реактора.

Несрећа у Фукушими проузроковала је и конкретне промене у јапанској енергетској политици. Јапанска нуклеарна агенција, чији је задатак да врши мониторинг безбедности нуклеарних централа, до сада је била у саставу Министраства индустрије и економије које управо креира нуклеарну политику, због чега није била ригорозна у спровођењу безбедносних стандарда.

Тако су кварови у реакторима централе "Фукушима 1" са почетка прошле деценије били прикривани, а експлоатација ове нуклеарке, пуштене у рад још 1974. године, настављено упркос томе што је требала да буде затворена након три деценије рада. Зато је недавно донет закон који измешта Нуклеарну агенцију из окриља министарства и омогућава јој да ради независно од утицаја владе. 

Јапанска држава и приватне компаније такође планирају и огромна улагања у алтернативне изворе енергије, нарочито оне обновљиве, те технологију за њихово експлоатисање, а као краткорочне мере за превазилажење недостатка енергије изазване губитком и затварањем нуклеарних централа Фукушима 1 и Хамаокака, те кашњењем у прикључивању ремонтованих реактора, знатно је повећан увоз угља и природног гаса.

Јапански медији су већ објавили потписивање нових, великих уговора у вези набавке течног гаса из Индонезије и Брунеја.    

Потпуно напуштање нуклеарне енергије, међутим, није опција за Јапан, који је до несреће у Фукушими добијао трећину своје електричне струје из нуклеарних електрана.

Главни разлози за то су потреба да се одржи стално снабдевање привреде струјом и огромни трошкови за преструктуирање енергетског сектора, али јапански медији указују и на проблем утицаја новца на политику.

Наиме, локалне власти у разним деловима Јапана су од 1966. године када је отворена прва од 18 јапанских нуклеарних централа до данас од државе и енергетских компанија које управљају централама добиле, по данасњем курсу, најмање 25 милијарди новца у виду дотација и пореза.

Сматра се да је ова цифра у реалности осетно већа јер доста локалних административних јединица још увек нису објавиле износ прихода које су оствариле захваљујући постојању и раду нуклеарних централа. 

Нуклеарни новац

Утицај овог "нуклеарног новца," како га називају јапански медији, као и губици великих компанија попут Тошибе и Хитачија које су деценијама улагале у развој нуклеарних технологија, стога такође у знатној мери отежавају одлуку о напуштању нуклеарне енергије у Јапану.

Зато се за реалистичнији циљ сматра делимично смањивање зависности од нуклеарне енергије путем већег коришћења природног гаса, соларне и енергије ветра. 

Може се рећи да овај реализам већ почиње да преовладава јер су јапански стручњаци саставили, а влада одобрила строжи стрес тест који би уверио јавност у безбедност ремонтованих реактора и омогућио њихово поновно укључење на енергетску мрежу, а локалне власти на северном острву Хокаидо су већ одобриле враћање у погон једног таквог реактора. 

Нова влада под палицом премијера Јошихико Ноде намерава да повећа порезе ради обнове и деконтаминације разорених подручја како би државна каса која има највећи дуг међу развијеним индустријским државама света, избегла даље задуживање путем емитовања обвезница.

Поједини економисти сматрају, међутим, да би повећање пореза додатно успорило јапанску економију која је због мартовског цунамија претрпела поремећај у ланцу снабдевања и производњи и суочава се падом тражње у Европи и САД, те проблемом прејаког јена који чини јапанске извозне производе скупим за муштерије у другим деловима света. 

Куриозитет је да у Јапану последњих дана тематика у вези шест месеци од великог цунамија и нуклеарног акцидента не заузима онолики простор у медијима колико се то очекивало, јер је сада пажња јавности у значајној мери усмерена на једну другу несрећу, прошлонедељни дуготрајни тајфун који је на југозападу земље проузроковао смрт близу 100 људи и велику материјалну штету у саобраћајној и телекомуникационој инфраструктури.