среда, 23.02.2011, 07:36 -> 09:13
Климатске избеглице
За мање од десет година, у свету ће бити више од 50 милиона "еколошких избеглица", односно, људи који беже од катастрофалних животних услова, порука је Америчког удружења за унапређење науке. Мањак и скупоћа хране мотивисаће људе на протесте и миграције ка северу, упозоравају стручњаци.
До 2020. године на свету ће бити 50 милиона "еколошких избеглица", односно, оних које ће под дејством климатских промена мигрирати у северније области, порука је годишњег скупа Америчког удружења за унапређење науке.
"Када људи не живе у подношљивим условима, они мигрирају", упозорила је професорка Кристина Тирадо са Универзитета Калифорније.
Јужноевропске земље већ се суочавају с наглим повећањем онога што је годинама био спор, тврде стручњаци, али и упозоравају на упоран прилив миграната из Африке који ризикују и животе да би прешли Гибралтарски мореуз и из Марока стигли до Шпаније или да би на импровизованим пловилима доспели из Туниса и Либије до Италије.
Стручњаци истичу да су, уз многе политичке и религијске факторе, мањак и скупоћа хране оно што мотивише становништво на протесте и појачане миграције на север.
Људи који, због суше, ерозије и еколошких проблема, више немају услове за живот у својим земљама принуђени су на селидбу, наглашавају стручњаци.
Утицај на безбедност у исхрани
На скупу се говорило и о негатвном утицају климатских промена на прехрамбену безбедност. Топлије зиме, на пример, омогућавају паразитима носиоцима болести усева, да преживе и на пролеће угрозе род у већој мери него раније.
Повећане падавине као, такође, честа последица климатских промена, у комбинацији са патогеним гљивицама, могу драматично да утичу на приносе и квалитет усева.
Осим тога, поплаве изазване већим падавинама, могу да отворе пут болестима код домаћих животиња и пренесу их у човеков ланац исхране.
Повећана концентрација гасова са ефектом стаклене баште и других атмосферских загађивача, утичу на промену структуре усева и отпорност биљака на инсекте и друге патогене организме.
Према процени Светске здравствене организације, у земљама у развоју сваке године од болести које потичу из хране и воде умре 2,2 милиона људи.
Професор Јуен Тод, са Мичигенског државног универзитета, истиче да је глобална економска криза потиснула питање климатских промена са листе приоритета влада светских држава.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар