Климатске избеглице

За мање од десет година, у свету ће бити више од 50 милиона "еколошких избеглица", односно, људи који беже од катастрофалних животних услова, порука је Америчког удружења за унапређење науке. Мањак и скупоћа хране мотивисаће људе на протесте и миграције ка северу, упозоравају стручњаци.

До 2020. године на свету ће бити 50 милиона "еколошких избеглица", односно, оних које ће под дејством климатских промена мигрирати у северније области, порука је годишњег скупа Америчког удружења за унапређење науке.

"Када људи не живе у подношљивим условима, они мигрирају", упозорила је професорка Кристина Тирадо са Универзитета Калифорније.

Јужноевропске земље већ се суочавају с наглим повећањем онога што је годинама био спор, тврде стручњаци, али и упозоравају на упоран прилив миграната из Африке који ризикују и животе да би прешли Гибралтарски мореуз и из Марока стигли до Шпаније или да би на импровизованим пловилима доспели из Туниса и Либије до Италије.

Стручњаци истичу да су, уз многе политичке и религијске факторе, мањак и скупоћа хране оно што мотивише становништво на протесте и појачане миграције на север.

Људи који, због суше, ерозије и еколошких проблема, више немају услове за живот у својим земљама принуђени су на селидбу, наглашавају стручњаци.

Утицај на безбедност у исхрани

На скупу се говорило и о негатвном утицају климатских промена на прехрамбену безбедност. Топлије зиме, на пример, омогућавају паразитима носиоцима болести усева, да преживе и на пролеће угрозе род у већој мери него раније.

Повећане падавине као, такође, честа последица климатских промена, у комбинацији са патогеним гљивицама, могу драматично да утичу на приносе и квалитет усева.

Осим тога, поплаве изазване већим падавинама, могу да отворе пут болестима код домаћих животиња и пренесу их у човеков ланац исхране.

Повећана концентрација гасова са ефектом стаклене баште и других атмосферских загађивача, утичу на промену структуре усева и отпорност биљака на инсекте и друге патогене организме.

Према процени Светске здравствене организације, у земљама у развоју сваке године од болести које потичу из хране и воде умре 2,2 милиона људи.

Професор Јуен Тод, са Мичигенског државног универзитета, истиче да је глобална економска криза потиснула питање климатских промена са листе приоритета влада светских држава.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.