субота, 21.11.2026, 09:20 -> 09:26
Извор: РТС, Reuters, AP
У Женеви постигнут договор о наставку преговора о регулисању робота убица
Представници 128 држава чланица Конвенције Уједињених нација о одређеном конвенционалном оружју договорили су данас наставак преговора о регулисању аутономних система наоружања, са циљем да се нова правила израде у року од две године.
Компромис у Женеви и мандат за преговоре
Преговори у Женеви, који су трајали пет дана и ушли у продужетке, завршени су у суботу у раним јутарњим часовима. Председавајући конференције у Уједињеним нацијама, Жилијен Тони, саопштио је да су се државе договориле да покрену израду међународног инструмента о смртоносним аутономним системима наоружања.
Тони је објаснио да су се поједине земље противиле употреби речи преговарати, па је уместо тога усаглашен термин израдити. Предстојећи двогодишњи процес треба да утврди која оружја морају бити забрањена у складу са међународним хуманитарним правом, а која могу бити само регулисана.
Разговори су били усмерени на оружје које функционише уз минималан људски надзор или потпуно без њега. То укључује напредне системе способне да самостално идентификују и нападају циљеве, у јавности познате као роботи убице.
Конвенција о одређеном конвенционалном оружју, у оквиру које се воде ови разговори, окупља 128 држава и захтева доношење одлука консензусом. Циљ је да се успостави правни оквир пре него што технолошки развој потпуно престигне и обезвреди актуелно међународно право.
Подељени ставови и препреке
Постигнути договор оцењен је као компромис који је ослабљен противљењем великих војних сила. Док је већина држава ушла у разговоре залажући се за правно обавезујући споразум, Сједињене Америчке Државе и Русија показале су уздржаност према ограничавању својих могућности новим обавезујућим правилима.
Руска делегација је на самом отварању конференције изазвала процедурални застој успротививши се учешћу организација цивилног друштва и посматрача у расправи.
Сједињене Америчке Државе су се залагале искључиво за усвајање смерница уместо строго обавезујућих закона. Амерички представници предложили су петогодишњи мандат за преговоре о необавезујућем споразуму, што је изазвало критике осталих учесника. Њихов аргумент заснивао се на ставу да постојеће међународно право већ адекватно уређује начин вођења оружаних сукоба и употребу силе.
Због оштрих подела међу чланицама, европске земље су покушале да пронађу средњи пут који би омогућио наставак дијалога. Велика Британија, Немачка и Француска подржале су покретање преговора о документу чији би коначни статус био накнадно дефинисан.
Овај приступ оставља отвореним кључно питање да ли ће будућа правила бити правно обавезујућа или ће остати само на нивоу добровољних препорука.
Упозорења међународних институција
Организације за људска права и активисти изразили су дубоко разочарање коначним исходом женевских преговора. Они истичу да усвојени разводњени мандат не оцртава јасан пут ка неопходном правно обавезујућем инструменту за заштиту цивила.
Извршна директорка коалиције "Стоп роботи убице“ (Stop Killer Robots), Никол ван Ројен, нагласила је да се технологија аутономног наоружања већ увелико распоређује на актуелним ратиштима. Како је навела Ван Ројенова, свако одлагање усвајања јасних правила о аутономном оружју доводи читаво човечанство у велику опасност.
Забринутост деле и највиши представници међународних организација који годинама упозоравају на етичке ризике.
Генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутерес, раније је упозорио да се свет опасно приближава моралној црвеној линији када је у питању препуштање одлука о животу и смрти машинама. Гутерес и Међународни комитет Црвеног крста поновили су апел државама да покажу политичку храброст и хитно уведу строга правила пре него што контрола над употребом смртоносне силе буде трајно изгубљена.