Ко је убио шефа Уједињених нација – плаћеници, ЦИА, нацисти, МИ6 и шта још крију Американци и Британци

Смрт генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда више од 65 година представља једну од највећих мистерија у међународним односима, тим пре јер је само мали број упућених веровао у ваљаност навода британских истрага, према којима је удес авиона ДЦ-8 у централној Африци приписиван грешкама пилота.

Уједињене нације су, након нове, више од десет година дуге истраге, објавиле извештај кенијског судије Мухамеда Ченде Охмана у којем се наводи да је вероватно да је удес ”дагласове” летелице проузрокован нападом или спољном претњом.

Шеф УН је, у авиону ДЦ-8, летео из Киншасе у град Ндола у садашњој Замбији, како би присуствовао разговорима британских колонијаних власти са побуњеницима. Авион се срушио 17. септембра 1961. године.

Ко је убио шефа УН?

Охманови налази у великој се мери подударају са исказима пријатеља белгијског пилота Јана Вана Рисегема, који је био ангажован као цивилни инструктор за пилоте у снагама побуњеника Мојсе Чомбеа.

Према тим сведочењима, Рисегему је ”наређено” да обори авион, али да није знао ко се у њему налази.

Осим Хамаршелда у авиону који су срушио у шуму недалеко од аеродрома у Ндоли погинуло је укупно 16 особа.

Само један од путника, Харолд Џулијен преживео је довољно дуго да медицинском особљу каже да је, пре пада летелице ДЦ-8, видео "искрице" у ваздуху.

Експлозије и прикривање узрока пада авиона

У извештају, у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије имао увид, наводи се и да је Џулијен лекарима рекао да је ”нешто експлодирало у авиону, који се срушио након што је уследило неколико мањих детонација”.

У извештају се одлучно одбацују претходне британске тврдње да се авион срушио због грешке пилота, или квара.

Судија Охман је, такође, ”уништио” неколико теорија завере, попут оне да се у авион, непосредно пре полетања укрцао још један путник, као и да је Хамаршелд убијен пре него што је авион ударио у земљу.

Хамаршелд, шведски дипломата који је 1953. године изабран на место генералног секретара УН, у септембру 1961. године покушао је да издејствује примирје између Владе Конга и побуњеника из региона Катанга, које су здушно подржавале компаније за експлоатацију руде и плаћеници из Европе.

Две смрти у Африци

Шеф УН страдао је недуго пошто је Патрис Лумумба убијен у завери коју су заједнички сковали Централна обавештајна агенција, Белгијанци и Мобуту Сесе Секо. То убиство изазвало је талас револта у свету, па је у Београду запаљена белгијска амбасада, док је Совјетски Савез жестоко лобирао за смену Хамаршелда, сматрајући да није дорастао функцији.

Охман тврди и да британске и америчке обавештајне службе, које су у то време вредно прислушкивале службенике УН у том делу Африке, вероватно у тајним архивама имају податке који би могли бити од користи за утврђивање истине о смрти шефа УН и још 15 особа.

У извештају се наводи да су Италија, Шведска, Немачка и Швајцарска, после озбиљних потрага по архивама, испоручиле све тражене документе.

Таква оцена се, пак, не односи на Сједињене Државе, Велику Британију и Јужну Африку.

Шта крију Америка и Британија?

”Готово сам сигуран да нису приложили све документе везане за истрагу”, наводи се у Охмановом извештају.

Ове три државе још нису коментарисале наводе истражитеља Уједињених нација, који је утврдио и нацистичку везу између афричких побуњеника и европских произвођача оружја.

Кључно име које се у овом контексту помиње је Ото Скорцени, командант Хитлерових специјалних јединица и човек који је у једној од најспектакуларнијих акција Другог светског рата из затвора у Италији избавио Бенита Мусолинија.

Скорцени је, наводи се у извештају УН, одиграо једну од кључних улога у продаји авиона ”дорнијер” До-28 побуњеницима у Катанги.

У новом извештају се, такође, наводи да је Француска тајно испоручила побуњеницима три авиона "фуга мажистер", који су употребљавани у нападима на друге авионе у том региону.

У тренутку када се срушио Хамаршелдов авион, најмање једна таква летелица била је распоређена на аеродрому недалеко од Ндоле.

Даг Хамаршелд био је шведски дипломата и други генерални секретар УН. Постхумно је добио Нобелову награду за мир.

Након њега, на чело УН постављен је Аустријанац Курт Валдхајм.