Кад је јефтина нафта прескупа – Индија рачуна цену америчког притиска

Прошлог месеца (18. септембра) амерички председник Доналд Трамп потписао је закон којим се уводи пакет нових, тзв. "секундарних" санкција, који предвиђа казнене царине у висини од 100 одсто за оне субјекте и државе које се усуде да увезу нафту руског или иранског порекла.

Тај пакет формулисао је, предложио и промовисао сада покојни неоконзервативни сенатор Линдзи Грејем, представник државе Северне Kаролине у том парламентарном телу, познат по необично снажном интересовању за пројектовање америчке моћи у иностранству и личној агресивности и ратоборности.

Те санкције, поред увођења високих тарифа против читавих држава, предвиђају и замрзавање имовине страних банака и компанија укључених у увоз руске, односно, иранске нафте, те забрану за америчке економске субјекте да са њима послују.

Оне би требало да ступе на снагу 30 дана након доношења поменутог закона и пре свега се односе на Kину и Индију, које су највеће муштерије када је у питању руска нафта (НР Kина је и убедљиво највећи увозник иранске нафте).

Зато се у Индији ових дана наново распламсала дебата о суверенитету те многољудне земље (или недостатку истог) и о односима са вишедеценијским, поузданим војнополитичким партнером Русијом, те односима са Трамповом владом и Сједињеним Америчким Државама, које су Њу Делхију требале да послуже као војнополитичка противтежа и економска алтернатива Пекингу, али које су се, уместо као релативно равноправни партнер, показале као хегемон и предатор који нема слуха ни за потребе својих пријатеља и савезника.

Јер економски притисак Трампове владе на Индију да одустане од увоза руске нафте те Москву политички и економски изолује траје несмањеном жестином од његовог "дана ослобођења" – тај притисак је до сада углавном имао форму претње изузетно високим царинама од педесет посто и захтева да индијска предузећа и држава од САД купе производе и робу у износу од чак 500 милијарди долара.

Штавише, Индију је због руске нафте критикама обасипала и влада претходног америчког председника Џозефа Бајдена, као, уосталом, и Велика Британија и ЕУ.

Пословни људи траже од владе у Њу Делхију да остане чврста и не одступи од увоза нафте из Русије

Индијски академици и пословни људи, судећи по извештавању азијских медија, листом су за то да Њу Делхи настави са набавкама нафте и других енергената из Русије, јер она пружа врло повољну цену и има капацитет и способност да произведе и испоручи количине потребне индијској привреди и становништву.

У 2025. години Русија је била највећи снабдевач Индије нафтом – на њу је отпала чак трећина новца који су индијске компаније утрошиле на куповину тог енергента у иностранству.

Они се слажу у мишљењу да би влада, која се већ око годину и по дана налази у жестоким и болним преговорима са Вашингтоном око проблема царина, морала да се избори за разне форме поштеде од америчких секундарних санкција, или како их је Грејем, за којег су и поједини амерички коментатори имали оштре епитете попут "крволочни ратнохушкач", с уживањем називао "санкције које мрве кости".

Ово стога што би куповина већих количина нафте из неруских извора, поготово у садашњим тржишним околностима, изазвала велику инфлацију и паралисала поједине гране индијске привреде, попут пољопривреде и саобраћаја.

Треба рећи да Индија 88 одсто својих потреба за нафтом задовољава из увоза, од чега последњих месеци, скоро пола долази из Русије. Само у августу Индијци су купили руске енергенте вредне пет и по милијарди америчких долара, од чега је 87 одсто отпало на сирову нафту.

Даље, индијски стручњаци из области енергетике истичу и да руска сирова нафта по свом саставу (густини и садржају сумпора) одговара рафинеријама у њиховој земљи и да пребацивање на црно злато из других извора не би било (лако) изводљиво чак и када би влада донела политичку одлуку да се повинује америчком притиску.

Односно, верују у пространој јужноазијској држави, и без осврта на то шта би напуштање руске нафте значило за билатералне односе између Њу Делхија и Москве и међународне организације попут БРИKС-а чији су они носиоци, постоји сасвим довољно аргумената чисто економске природе који илуструју зашто би такав потез био штетан или чак погубан и зашто влада премијера Нарендре Модија не би смела да попусти пред најновијим Трамповим јуришом.

Дилему с којом се суочава државни врх у Њу Делхију и пут који би требало да изабере добро је сумирао Аџеј Шривастава, оснивач индијског тинк-тенка "Иницијатива за истраживање глобалне трговине", који је у изјави јапанском часопису Никкеи Азија рекао да његова земља не би требала да "жртвује своју дугорочну енергетску сигурност и трајне трговинске концесије ради привременог ублажавања царина."

Индијски увоз руске нафте погодује и америчкој привреди

Индијски економисти, заправо, оцењују да су индијске наруџбине нафте из Русије од користи и за привреду САД. Ово стога што крупне америчке компаније из сектора информативних технологија и вештачке интелигенције планирају отварање више дата центара у држави потконтиненту, а за то су неопходни стабилно снабдевање енергијом и уопште добра енергетска сигурност.

Такође, ако би се Индија лишила руских фосилних горива и изненада покушала да нафту потражи на неком другом тржишту, то би, у условима када је снабдевање из земаља Персијског залива драстично смањено, сместа проузроковало скоковити раст ионако високих цена црног злата, што био онда по свом џепу осетили и амерички потрошачи, а не само индијски.

Опречни ставови

То је и став који је, по извештавању азијских медија, заузела и индијска влада. Њено Министарство спољних послова, саопштило је да ће спровођење ригорозних секундарних санкција могуће имати реперкусије "не само по (међусобне) билатералне односе, већ и међународно тржиште енергената".

Током недавног заседања Генералне скупштине УН у Њујорку су се кратко сусрели министар иностраних послова Индије Субрамањам Џајшанкар и његов амерички колега Марко Рубио, но они, чини се, нису успели да усагласе своје ставове, већ су остали сваки на својој позицији.

Наиме, док је индијски дипломата јавности своје земље пренео да је изразио "интересе и забринутост" своје владе у вези нових санкција, амерички министар је у свом саопштењу за медије навео да је његова земља способна да "помогне регионалним партнерима да изађу на крај са изазовима у вези енергије".

Он је тиме, практично, (самоуверено) сугерисао да би САД нашле начина да задовоље потребе Индије за нафтом и прерађевинама, ако би се она одрекла руских енергената, односно, да су амерички произвођачи из Тексаса, Њу Мексика или Аљаске спремни да увећају извоз нафте у Индију (која је у 2025. из САД задовољила само шест процената својих потреба за тим енергентом).

Наредне недеље ће показати да ли ће Американци својим царинама успети да Индију приволе да се одрекне значајног дела увоза руске нафте, као што су већ својим ратом у Заливу успели да је натерају да у пролећним месецима ове године увоз америчког природног гаса повећа за чак 172 процента у односу на исти период лане.