Фокландски рат речима – борба за нафту подгрева старе територијалне апетите

Ту тезу није пропустио да изложи ни у свом првом говору у парламенту од почетка мандата председника владе.

Међутим, недавни говор аргентинског председника Хавијера Милеија тера британског премијера да се суочи са заоставштином ере тачеризма о којој никада до сада није јавно говорио – Фокландским ратом.

Милеијево подгревање кризе

Наиме, у обраћању нацији 3. септембра, аргентински председник поновио је тврдње да су Фокландска острва или, за Аргентинце, Малвини, део територије те земље од њеног оснивања.

Милеи наводи да је тадашње Британско царство анектирало ту територију 1833. године и населило је својим поданицима.

Тврди и да данашње становништво Фокланда није првобитна популација тог архипелага, већ да представља "узурпаторе" после британског "протеривања аргентинских власти".

Милеи, тиме, покушава да створи правни оквир за одбацивање резултата референдума, којим се око 3.600 житеља тог острвља 2013. године већином од 99,8 одсто изјаснило да жели да остане део британске територије.

Обраћањем нацији, дакле, Милеи је додао речи на слику која је обишла свет после победе Аргентине над Енглеском на недавном Мундијалу – транспарент који су пронели аргентински репрезентативци, са натписом "Малвини су аргентински!".

Борба за Воденог лава

За звецкање реторичном сабљом у Буенос Ајресу постоје барем два разлога.

Милеи, чија економска политика умногоме подсећа на тачеризам, није више толико популаран колико је био на почетку мандата, те му је, као уосталом и "Гвозденој лејди" пре четири деценије, неопходна инјекција националног јединства у светлу праве или измишљене, старе или нове претње споља.

Међутим, постоји и други, важнији разлог од политичке популарности – новац.

Наиме, око 220 километара северно од Фокландских острва налази се подводни нафтни басен Водени лав.

Британска фирма "Рокхопер" открила је његов потенцијал још пре 16 година.

Но, тек пошто се удружила са израелском компанијом "Навитас петролеум", стекла је капитал довољан за развој басена.

Капацитет Воденог лава првобитно је био процењиван на нешто мање од 800 милиона барела, али су оне у међувремену кориговане за више од 20 одсто.

То значи да резерве нафте у водама око Фокландских острва у многоме надмашују британске ресурсе у Северном мору.

Очекује се да дневна производња достигне 125.000 барела.

Становници спорног архипелага тако би могли да постану међу најбогатијим људима на свету, јер им припада девет одсто од прихода у замену за концесију, поврх већ приличног корпоративног пореза на профит од двадесет шест одсто.

Део тог колача решио би бројне економске проблеме како у Лондону, тако и у Буенос Ајресу.

Зато не чуди што је аргентински председник Милеи упутио Конгресу своје земље закон којим се прети увођењем санкција свим компанијама које се упусте у експлоатацију басена Водени лав.

Британски војни мјаук уместо лавовске рике

С друге стране, шеф британске дипломатије Ед Милибанд поновио је традиционалну позицију Лондона да ће "Британија бранити право становника Фокландских острва на самоопредељење".

У пракси то право брани носач авиона "Медвеј", који је крајем јула током четири дана патролирања јужним делом архипелага испаљивао бојеву муницију.

Но, иако суочен са кризом сличном оној са којом се суочавала Маргарет Тачер 1982. године, Енди Барнам на располагању има неупоредиво слабију војску.

Тачер је пре 44 године у јужни Атлантик упутила 43 ратна брода и 22 пратећа пловила британске Краљевске морнарице, као и чак 62 трговачка брода, која су превозила трупе, хеликоптере и логистичку опрему осам хиљада наутичких миља јужно од Британских острва.

Данашња британска Краљевска морнарица располаже са укупно 13 оперативних ратних бродова.

Поврх тога, аргентински председник Милеи најављује изградњу нове војне базе у Огњеној земљи, из које аргентински надзор и потенцијална претња Фокландском архипелагу постају још акутнији.

Трамп мења страну

Најзад, амерички председник Доналд Трамп посредно је стао на страну аргентинског колеге, који је своју политичку партију формирао по узору на МАГА покрет, оценом да Сједињене Америчке Државе "преиспитују неутралан став" према суверенитету над Фокландима.

То је проузроковало спекулације да су Трамп и Милеи већ међусобно поделили колач профита од експлоатације басена Водени лав, за које, барем за сада, не постоје независне потврде.

Према оцени наследнице Маргарет Тачер, актуелне лидерке конзервативаца Кеми Бејденок, најновије заоштравање у јужном Атлантику је делимично и последица изузетно лошег преговарачког става Лондона око Чагоских острва у Индијском океану.

Влада Кира Стармера пристала је да уступи Архипелаг Маурицијусу, на којем се налази за тај део света најважнија стратешка америчко-британска војна база "Дијего Гарсија".

После оштрих критика америчког председника, споразум је практично замрзнут, а питање суверенитета одложено до даљег.

У светлу најновије кризе, британски премијер могао би да се нађе у положају у којем је пре скоро пола века била његова идеолошка архи-ривалка Маргарет Тачер.

Њен одговор је познат. Улица Даунинг за сада громогласно ћути.