субота, 18.07.2026, 17:16 -> 17:28
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
štampajСлучај који потреса Јапан – зашто је убица две девојке осуђен на само десет година затвора
У Јапану контроверзе изазива случај психопате који је са предумишљајем и хладнокрвно усмртио две девојке како би задовољио своју жудњу за убијањем, за шта је добио само десет година затвора. У тој далекоисточној земљи, иначе познатој по строгим законима, казне те дужине додељују се за много лакше преступе од убиства.
Тридесетдвогодишњи мушкарац, који је убио две младе жене наводно уз њихов пристанак, у петак 17. јула је у граду Саитами осуђен на казну затвора од десет година, пишу тиражни јапански дневници Јомиури и Асахи.
Оптужени Ђун Саито проглашен је кривим за убиство 22-годишње девојке из града Јокохаме и 21-годишње девојке из места Амимаћи у префектрури Ибараки.
Он је прву, уз њену сагласност, задавио каишем за капут још 2015. године у њеној кући, након што ју је претходно успавао пилулалама за спавање. Другу је на сличан начин, али коришћењем конопца, усмртио у свом стану почетком 2018.
У Јапану се за двоструко убиство по правилу изриче смртна казна, док и окрутно убиство једне особе може донети најтежу казну или робију на неодређено време (практично, доживотну робију).
Зато се може сматрати да је Саито добио лаку казну, поготово када се има на уму да се у Земљи излазећег сунца казна од десет година обично изриче особама које су у земљу прошверцовале око килограм дроге или извршиле пљачку уз наношење повреда.
Додељена казна се нарочито чини благом када се узме у обзир да су током истраге и судског процеса на видело изашле чињеница да је оптужени још од раног детињства осећао жељу и потребу да убија, те да је свесно искористио депресивност жртава за задовољење сопственог нагона за убијањем.
Kонтроверзна пресуда, контроверзни закон
Но, одговорност за ту, лаички гледано благу казну, не може се (сасвим) положити на плећа судија, јер сам закон који се односи на тзв. "убиство уз пристанак" предвиђа минимално шест месеци, а максимално седам година затвора.
Такође, јапански закон предвиђа да ако се на истом суђењу истој особи суди за два злочина исте врсте, она не може бити кажњена простим збиром максимума две исте казне (то би у Саитовом случају износило 14 година), већ максимално може да добије једну и по казну, што је у Саитовом случају значило десет и по година робије.
То све практично значи да је суд у Саитами донео одлуку која је потпуно у оквиру закона када је починиоцу доделило казну од десет година за два убиства уз пристанак, незаконито одлагање тела једне од покојница и лакшу крађу (мобилног телефона).
Овде треба поменути да је и само тужилаштво, на основу резултата истраге, оценило да не може издејствовати смртну казну или доживотни затвор за Саитоа, те је у оптужницу унело речи "пристанак" и "сагласност".
Оно је тиме практично одредило садржај и тон суђења, те максималне казне које могу бити изречене, мада је потом настојало да докаже да пристанак жртава није био чврст и самосвојан како то налаже закон, већ да је починилац лукаво и злонамерно навео жртве да пристану на то да буду убијене.
Тужилац је за недела (два убиства, незаконито одлагање тела и крађу) затражио укупно 13 година робије, и мада су неки очекивали да ће веће састављено од три судије том захтеву изаћи у сусрет, оно се, како је то честа пракса, определило за казну која је лакша од оне коју је тражио тужилац.
Сада, међутим, сама законска одредба у вези "убиства уз пристанак (сагласност)", која давање пристанка третира као крупну олакшавајућу околност за убиство и практично доводи злодела из обести у исту раван са медицинском еутаназијом спроведеном над терминално болесним пацијентима, изазива протесте дела правника и новинара у Јапану – Саитов случај управо показује какву опасност по друштво постојање такве одредбе носи.
Убиства са предумишљајем
Најпре, поједини критичари доводе у питање то у којој мери су Саитове жртве заиста прижељкивале да окончају живот, односно, биле сагласне, а у којој мери их је починилац подстакао да се одлуче на бесповратни корак обећавајући им безболну смрт и убеђујући их на друге начине.
Ово, поготово што су саме судије у тексту образложења пресуде изнеле оцену да је Саито своју жртву из префектуре Ибараки активно убеђивао да му дозволи да је ликвидира.
Штавише, Саито је истражним органима признао да је пажљиво планирао убиства. Наиме, он је свесно донео одлуку да своју жељу за убијањем не сме да задовољи тако што ће просто ножем убити некога насумично на улици или у јавном превозу, јер би га то изложило погледу сигурносних камера и сведока, већ да је најбољи начин да се заштити од сумње и хапшења то да преко друштвених мрежа нађе жртве вољне да умру и злочине почини у затвореном простору, далеко од погледа људи и објектива камера.
И заиста, убиство које је у Саито починио у јануару 2018. испливало је на површину тек у мају прошле године када је полиција због сумње на крађу претресла његов дом и пронашла лобању младе жене, за коју се испоставило да припада Kахо Мијамото из места Амимаћи у префектруи Ибараки, која се од те године водила као нестала.
Саито је њу инструирао да за собом остави писмо у којем каже да иде да ради као кућна помоћница, те да ће због тога живети код породице која је упошљава, као и да извади сим картицу из свог мобилног телефона како полиција касније не би могла да утврди да је отишла код њега. Након што ју је убио, леш је раскомадао и као трофеј задржао лобању.
За друго убиство, које је починио 2015. и за које је локална полиција у Јокохами била погрешно закључила да је реч о самоубиству, сазнало се још касније, у августу прошле године.
Серијски убица
Kуриозитет је да је Саито у свом поседу имао још једну лобању, коју је у стану такође користио као украс и за коју је утврдио да ју је купио преко интернета. То се касније испоставило тачним – у питању је био антиквитет.
Осим самих убистава, и околност хапшења сугерише да је незапослени Саито био хабитуално склон криминалу, а његова мала колекција лобања и изјава да је жудео да убије још од малих ногу да је психопата.
Да такав расни, непоправљиви злотвор, којег би било мудро уклонити из друштва до краја живота како не би даље убијао, може да за двоструко убиство добије највише десетак година робије, што у Јапану може да заради и неко ко је опљачкао златару уз коришћење спреја сузавца, чини се потпуно ирационалним.
С тим у вези, тешко је схватити зашто законодавци нису довољно узели у обзир да би такве релативно лаке казне за убиство уз пристанак могле бити злоупотребљене од стране серијских убица и других злонамерних манипулатора.
Коментари