Шта се дешава са Индијом – како је земља у развоју обећала улагања од 500 милијарди долара у САД

У Индији почиње кишна сезона коју, осим падавина, карактеришу страшна спарина и мешање влаге и великог аеросолног загађења.

Но, разговоре о тешком времену, чини се, ових дана повремено у други план потискују расправе о томе шта је и зашто Индија обећала САД током недавне посете америчког државног секретара Марка Рубија Њу Делхију. 

Јер, у медијским студијима и ступцима у Индији и даље од‌јекују речи америчког министра, који је упркос том свом звању месецима седео на резервној клупи препуштајући своје обавезе у односу на иностранство шатл дипломатама Стиву Виткофу и Џереду Кушнеру, да би се онда крајем маја изненада појавио у Њу Делхију и на друштвеним мрежама написао да се Индија "обавезала да у наредних пет година купи америчку робу у износу од 500 милијарди долара, с фокусом на енергенте, технологију и пољопривреду."

Такође, након кратког сусрета председника Доналда Трампа и премијера Нарендре Модија у Евијану прошле недеље на маргинама састанка Г7, у Индију би требало да поново стигну амерички преговарачи да би утаначили (контроверзни) трговачки споразум између две земље. 

Вербална бомба

Речи Марка Рубија од‌јекнуле су као бомба, јер Индијци себе и своју земљу не виде као довољно моћну да сваке године потроши читавих сто милијарди долара само на америчку робу.

Такође, енергенти и пољопривредни производи су неуралгичне тачке за Индију, у којој чак око 900 милиона становника живи на селу - они због раста цена проузрокованог коришћењем скупљих америчких енергената или због конкуренције крупних америчких пољопривредних добара и супер маркета врло лако могу да банкротирају и западну у глад.     

Рубио није дао даље детаље у вези са тим на које конкретно артикле и услуге ће се та куповина односити.

А индијски премијер Нарендра Моди је након разговора са америчким државним секретаром само дао кратку, релативно шкрту објаву, у којој је користећи уобичајене дипломатске фразе изразио задовољство поводом разговора и рекао да се садржај састанка односио на међусобно стратешко партнерство и политичке и безбедносне теме у региону и свету.

Проклетство стратешког глобалног партнерства

Све је заправо почело још половином фебруара 2025. када су председник Доналд Трамп и премијер Нарендра Моди у Њу Делхију објавили своју преданост ширењу билатералне економске сарадње и, у склопу свог "свеобухватног глобалног партнерства", најавили почетак рада на "Мисији 500", како су је назвали - на подизању своје међусобне трговинске размене са око 130 на 500 милијарди долара годишње до 2030. године.

Медији су били обавештени о инвестицијама индијских предузећа од 7,35 милијарди долара у производњу челика, алуминијума, лекова и електричних батерија у више америчких држава.

Индија је најављивала набавку америчких цивилних авиона компаније "Боинг", војних транспортних летелица "Ц-130", борбених хеликоптера "апач", транспортних "чинук", итд. 

Међутим врло брзо, у априлу исте године, Трампова влада је ударила на Индију тзв. "реципрочним царинама" од 25 одсто.

Потом, након неколико неуспелих рунда разговора које су за циљ имале да изнуде смањење трговинског суфицита Индије у замену за ублажавање царина, нестрпљива влада у Вашингтону је на постојеће тарифе у августу додала још 25 одсто, као казну за то што бивша британска колонија добавља нафту из Русије. 

Међутим, након наставка преговора, почетком фебруара ове године дошло је до преокрета.

По извештавању индијских медија, у телефонском разговору председник Трамп је саопштио свом саговорнику премијеру Модију да ће високе царине од 50 одсто које је раније био увео на више индијских привредних грана (изузети су били лекови и електроника) смањити на 18 одсто, али да за то очекује уступке, од којих је главни одустајање Индије од куповине руског црног злата, на шта је индијски лидер пристао. 

Царинска погодба

И мада је у међувремену Трампове "реципрочне царине" оборио Врховни суд у САД, индијска влада је пристала и да умањи царине на амерички алкохол (виски), мотоцикле, метале, производе из области интернета и комуникација и поједине пољопривредне артикле. 

Но, што је још битније за тему овог чланка, индијска влада је тада изнела "намеру" да удовољи жељи председника Трампа који је од ње тражио да удвостручи набавку америчке робе. Као артикле које би Индија могла да купи у већој мери него раније у заједничком саопштењу су били наведени нафта, гас и угаљ. 

Чувши ту вест, индијски економисти су у фебруару коментарисали да је реч просто о аспирацији, да њихова држава нема толико новца и да би удовољити Трампу захтевало превелике законске и економске пертурбације, које би знатно поскупеле живот обичних индијских грађана и биле тешко изводиве.

Сада је, међутим, из речи Марка Рубија познато да не само што добар део будућег раста билатералне робне размене предвиђеног стратешким партнерством треба да падне на индијска плећа (јер Вашингтон очекује од те државе потконтинента да сваке од наредних пет година на олтар добрих односа са "најпривлачнијом земљом света", како Доналд Трамп воли да ласка својој држави, треба да принесе по сто милијарди), већ се и зна да се индијска држава обавезала да поднесе тај терет.

Барат у проблему

То је за Индију, чији је домаћи назив "Барат", проблематично из више разлога, тврде тамошњи економисти. 

Најпре, Индији су за сопствени развој потребне крупне инвестиције, нове фабрике и радна места.

Она има огромну популацију од око 1,4 милијарде људи, још увек је претежно сељачка земља са лошом саобраћајном и енергетском инфраструктуром, те не може себи да дозволи да тешко зарађени новац улива у иностранство, поготово не темпом који тражи Трампова влада.

За Индију је врло штетно, ако не и погубно, да на овом степену развоја, када мора да убрзано генерише посао за домаће раднике, великим, нерезонским куповинама практично приоритизује запошљавање радне снаге у иностранству, поготово у богатој држави каква је САД.

Друго, амерички енергенти скупљи су од других, нарочито руских, и довешће до поскупљења која ће многе породице из руралних крајева гурнути дубље у сиромаштво и могуће да ће проузроковати масовне протесте широм земље.

Такође, могуће је да ће поједини амерички пољопривредни производи, који се производе на великим површинама савременим технологијама, што их чини врло компетитивним, истиснути с тржишта многе мале фармере у Индији, који по правилу имају врли скроман вишак, од којег живе продајући га на локалним пијацама.

И ово би могло бити узрок великог незадовољства и допринети нестабилности у земљи. 

Да ли је Индија матирана

У Индији, па и у другим земљама БРИКС-а, зато се питају зашто је Њу Делхи одступио од своје деценијске политике независности и прихватио споразум који је по њега неповољан, те се, по некима, може сматрати и понижењем, јер је Индија, чини се, устукнула пред америчким уценама и претњама.

Мада се сам Рубио у поменутој објави на друштвеној мрежи Икс није дотакао конкретних робних артикала, разумно је претпоставити да је реч о оним истим који су били унети у заједничко саопштење у фебруару – о нафти, гасу и угљу, поготово што је и он сам кратко поменуо категорију енергената.

Када се даље узме у обзир и тајминг његове посете (24. мај, у јеку рата у Персијском заливу), постаје јасно и зашто је Индија попустила (ако је истина да се она формално обавезала на крупне куповине америчке робе у наредних пет година, како то он тврди). 

Наиме, Ормуски мореуз је био неколико месеци (готово) непроходан, што је Индију, која нема велике државне резерве нафте, довело у пат -позицију због тога што је управо под притиском Вашингтона претходно почела да осетно редукује количину црног злата коју је увозила из Русије и да се поново (већим делом) ослања на заливске енергенте.

Такође, њеним инвестицијама у иранску луку Чабахар и железницу, предузетим ради пробијања саобраћајног коридора на север до Русије и централнозијских република, претило је физичко уништење од америчког бомбардовања.

Дакле, чини се да је Вашингтон претио Њу Делхију не само санкцијама и високим царинама, већ га и довео пред свршен чин сировом силом, односно, изазивањем војнополитичке кризе у земљама произвођачима нафте и разарањем иранске инфраструктуре.

Ваља с пажњом пратити даље потезе владе у Њу Делхију – од њих ће зависити добробит тамошњег народа и њен сопствени опстанак а, могуће, и динамика унутар организације БРИКС.

Да ли је Индија понижена

Зато се може сматрати да је Индија попустила пред комбинацијом економског уцењивања и војне силе. Реч је либералном хипокризијом о људским правима и демократији неприкривеном "поштеном" силеџијском приступу новог америчког врха којем, чини се, Модијева влада није дорасла. 

Она се у прошлости снажно опирала критикама које су долазиле из Европске уније, али, изгледа, нема решење за грубу игру владе председника Трампа, којег је премијер Моди, и сам десничар, све до прошлогодишњих несугласица у вези са царинама и веродостојности Трампове тврдње да је лично окончао кратки индијско-пакистански оружани сукоб, сматрао за блиског пријатеља и колегу.

У том одступању многе искусне индијске дипломате, које се оглашавају на Јутјубу и другим порталима, виде губитак суверенитета и понижење за своју земљу, поготово када се има на уму да је влада у Њу Делхију, пре овог најновијег уступка, у фебруару обећала САД да ће одустати од увоза руске нафте, чиме се огрешила о вишедеценијског верног војнополитичког савезника и пријатеља.

Страни аналитичари, пак, у економској капитулацији Модијеве владе виде озбиљан изазов за групу БРИКС, односно, корак у смеру њеног разграђивања.