Кина и САД као Атина и Спарта – да ли свет срља у замку која прождире империје

"Могу ли Кина и САД да превазиђу Тукидидову замку и створе нову парадигму односа?", описао је кинески председник Си Ђинпинг неизвесност на релацији две суперсиле током самита са америчким колегом Доналдом Трампом у Пекингу.

"Тукидидова замка" веома је популаран концепт, који је годинама незаобилазан у спољнополитичким анализама.

Описује неизбежан тренд ка рату када држава у успону угрози положај владајуће суперсиле, тражећи већи утицај на управљање светом, док се доминантни актер држи статуса кво.

Назван је по чувеном историчару из Старе Грчке, а популаризовао га је амерички политиколог Грејем Алисон са Харварда.

"Успон Атине и страх који је то улило Спарти учинили су рат неизбежним", објаснио је Тукидид пре 2.500 година узрок рата две суперсиле античких времена, што је навело Алисона да 2011. године осмисли оригиналан појам како би анализирао савремене геополитичке тензије, пре свега ривалство између САД и Кине.

Какву поруку Си шаље Трампу

Није први пут да Си Ђинпинг помиње "Тукидидову замку", који је користио у разговорима и са другим америчким лидерима, али је за њега увек имао исти смисао - одбацивање историјског фатализма и веровања да је сукоб САД и Кине неизбежан.

Си сматра да "замка" постаје стварност само ако велике силе праве узастопне стратешке погрешне процене изазване страхом и неповерењем.

"У свету не постоји такозвана Тукидидова замка. Али, уколико велике силе изнова и изнова буду правиле грешке у стратешкој процени, могле би саме себи створити такве замке", упозорио је Си још 2015. године говорећи у Америци, у Сијетлу, када се састао са тадашњим шефом Беле куће Бараком Обамом.

На тај начин, Пекинг заправо користи термин како би подсетио Вашингтон на одговорност за будућност односа две силе.

За пет векова 16 случајева "замке" – како су завршили

Грејем Алисон је у студији Харвардовог Белфер центра за науку и међународне послове, у последњих пет векова идентификовао шеснаест случајева у којима је растућа сила угрозила позицију доминантне - и у чак дванаест случајева, ривалство је завршило ратом:

• Крајем 15. века Шпанија је угрозила позицију Португала - без рата.

• У првој половини 16. века Хабсбурговци су парирали Француској - рат.

• У 16. и 17. веку Османско царство је нарасло као претња Хабсбурговцима - рат.

• У првој половини 17. века Шведска је угрозила Хабсбурговце - рат.

• Средином до краја 17. века Енглеска је изазивала Холандску Републику - рат.

• Од касног 17. до средине 18. века Велика Британија је надрастала Француску - рат.

• Крајем 18. и почетком 19. века Француска је угрозила Уједињено Краљевство - рат.

• Средином 19. века Русија је постала претња Француској и Британији - рат.

• Такође средином 19. века Немачка је надрасла Француску - рат.

• Крајем 19. и почетком 20. века Јапан је угрозио Кину и Русију - рат.

• Почетком 20. века Сједињене Државе су надрасле Уједињено Краљевство — без рата.

• У истом периоду Немачка је угрозила Британију, Француску и Русију - рат.

• Средином 20. века Немачка је постала претња Совјетском Савезу, Француској и Британији - рат.

• У истом периоду Јапан је угрозио Сједињене Државе - рат.

• Од четрдесетих до осамдесетих година прошлог века Совјетски Савез је парирао Сједињеним Државама - без рата.

• Од деведесетих до данас уједињена Немачка расте као сила насупрот Британији и Француској - без рата.

Већ је излизана изрека да је "историја учитељица живота", али она се ипак упорно враћа - суштина Сијевог позива је да се не понови и да свет не заврши, као у некој грчкој трагедији, у још једној замки коју је сам себи поставио.