Дипломатија под ракетама – Рашета за РТС: Ормуз није једини проблем

Данас је 72. дан рата Америке и Израела против Ирана. Вашингтон очекује одговор Ирана на предложени споразум о постизању мира, а из Ирана је послато упозорење Бахреину – усклађивање са Вашингтоном имаће тешке последице.

О томе на колико фронтова се води овај рат, да ли је мир надохват руке или све полако клизи у исцрпљивање без блиског договора, у Јутарњем програму говорио је Драгослав Рашета из организације Нови трећи пут.

Рашета каже да су дипломатски преговори временом све више сужени и да више не обухватају суштину проблема у односима Сједињених Држава и Ирана.

"За сада они пре свега покушавају да утврде оквир самих преговора и услова који ће се наћи у преговорима који ће се водити након трајног прекида ватре. За сада је фокус на отварању Ормуског мореуза, али главни проблеми и даље остају. То су нуклеарни споразум, односно непостојање истог од истека JCPOA, балистички програм Ирана и "прокси" снаге које Иран наоружава у региону чиме дестабилизује регију", навео је Рашета.

Шта се сматра победом

На питање да ли Америка може да победи Иран, Рашета истиче да прво треба дефинисати шта се сматра победом.

"Ако је у питању војна победа, она је малтене и остварена с обзиром на то да су америчке и израелске снаге без проблема контролисале ваздушни простор над Ираном. Али остаје тежи проблем, а то је доћи до неког стратешког померања и покушати да се испреговара нови нуклеарни споразум који би био још ригорознији", објаснио је Рашета.

Додаје да остаје под знаком питања како ће се Техеран поставити у будућности и колики ће утицај имати Револуционарна гарда.

"Постоји и проблем што Американци имају потешкоћа да утврде ко уопште може да доноси одлуке у Ирану. Видели смо да су изјаве цивилних службеника попут председника Пезешкијана или председника парламента Галиба Фачетуа супротне ономе што говоре генерали Револуционарне гарде", навео је Рашета.

Говорећи о Кини, Рашета каже да је за Пекинг црвена линија затварање Ормуског мореуза.

"Кина једну трећину нафте и једну четвртину природног гаса увози овим водама и нема луксуз који имају Сједињене Америчке Државе. Видели смо и у претходним изјавама председника Сија и министра спољних послова да се позивају на поштовање Конвенције УН о праву мора и међународног права", истакао је Рашета.

Одлазак Трампа у Пекинг

Према његовим речима, Трамп би у Пекинг могао да оде са "много јачим картама" него што се очекивало.

"Покушаће вероватно да наплати своју резервисанију позицију када је у питању Тајван, али све то зависи од тога да ли ћемо видети било какав помак у дипломатским преговорима", додао је гост Јутарњег програма.

Осврћући се на ситуацију у Либану и нападе на Уједињене Арапске Емирате, Рашета оцењује да се сукоб проширио на готово све државе Персијског залива.

Први заливски рат

"Овај рат би се можда могао назвати Првим заливским ратом јер обухвата готово све државе Персијског залива и фронт Израела и Хезболаха. Циљ Ирана био је да приволи Заливске државе да изврше притисак на Америку како би брже изашла из сукоба", навео је Рашета.

Међутим, додаје да се то није догодило.

"Видели смо да се оформио један чврсти табор око Сједињених Америчких Држава када су у питању заливске државе које врше притисак на Трампа да настави што ригорозније да притиска режим у Техерану", истакао је Рашета.

О ситуацији у Либану

Говорећи о Либану, Рашета каже да је ситуација слична претходним деценијама.

"Израелска војска је и раније улазила до реке Литани и окупирала јужни Либан, али се увек повлачила након што је опасност по израелску територију престала. Мислим да ће тако бити и овог пута", оценио је Рашета.

Када је реч о претњама Ирана Бахреину, Рашета сматра да овакви потези додатно гурају заливске државе ка америчком табору.

"Иранска војна моћ није довољно јака да ове претње учини кредибилним, а овакви потези додатно увлаче Заливске државе у амерички табор", рекао је Рашета.

Последице по Европу

Осврћући се на последице по Европу и светску економију, Рашета наглашава да ситуација у Ормузу погађа читав свет.

"Цена барела се нешто стабилизовала, али је и даље преко деведесет долара, што није одрживо на дуже стазе. Европа и остатак света могу само да врше дипломатски притисак на обе стране у нади да ће Залив поново бити проходан и да ће бити омогућен слободан транзит робе", закључио је Рашета.