Од Атиле Хунског до Доналда Трампа – дуга историја сукоба папа са светским лидерима

Својим прикривеним прекорима америчког председника, папа Лав XIV се придружио богатој историји сукоба папа са најзначајнијим политичким личностима из историје.

Председник САД Доналд Трамп није био први, а вероватно неће бити ни последњи.

Сукоб између Трампа и папе Лава XIV само је најновији у миленијумској традицији светских лидера који се сукобљавају са поглаваром Римокатоличке цркве.

Рат у Ирану придружио се паду Римског царства и Француској револуцији као историјским тачкама жаришта које су изазвале сукобе између папа и неких од најзначајнијих политичких личности цивилизације.

Најновија размена оштрих порука између поглавара Римокатоличке цркве и председника Сједињених Америчких Држава избила је након папиних поновљених апела за мир.

Папа је, како преносе медији, поручио да Бог "не слуша молитве оних који воде рат", уз оцену да су претње о "уништењу читаве цивилизације" неприхватљиве.

Трамп је узвратио рекавши да је папа "слаб по питању сузбијања криминала и лош у спољној политици", док су чланови његове администрације инсистирали да је сукоб на Блиском истоку "праведан рат који се води у име Исуса Христа".

Иако сукоб привлачи пажњу, ово није новина за Римокатоличку цркву, већ традиција папа који су током 2.000 година улазили у сукобе са канцеларима, премијерима, краљевима, царевима па чак и "правим варварима", пише Политико.

Лав против Бича Божјег

Први папа Лав (440-461) познат је по свом сукобу са хунским вођом Атилом након што је опустошио делове Европе и дошао у Италију како би пљачкао градове на северу полуострва.

Рим је тада био под слабом контролом цара Валентинијана III и сматра се да је био осуђен на пад, све док папа Лав није послат да га заустави 452. године.

Пошто није имао војску, папа је изабрао "дипломатију и ослонио се на претњу божјом казном", а према грчком историчару Приску, Атила је било толико импресиониран да је наредио повлачење својих трупа из Италије у Немачку где је касније и преминуо.

Француски војсковођа Наполеон Бонапарта је такође имао бурне односе са Римокатоличком црквом откад је напао Италију, поразио снаге које су браниле Папску државу и прогласио Римску републику.

Папа Пије VI (1775-1799) се томе успротивио, након чега је био ухапшен и депортован у француски град Валанс, где је након неколико месеци умро.

Његов наследник, Пије VII (1800-1823) је покушао да постигне договор са Француском Републиком и присуствовао је крунидби Наполеона у Паризу, међутим, односи су се погоршали када је одбио да подржи Наполеонову блокаду Британије.

Након тога је и он ухапшен, а након Наполеоновог пораза код Ватерлоа 1815. године, папа се вратио у Рим.

Тајна дипломатија или страх од Хитлера

Папа Пије XII (1939-1958) је владао у једном од најкомплеснијих периода модерне историје.

Пре избора преговарао је о споразуму са нацистичком Немачком, који је режиму Адолфа Хитлера дао одређени легитимитет, док је касније критикован због недовољно јавне осуде нацистичких злочина.

Његови браниоци тврде да је избегавао јавне изјаве како би спроводио тајну дипломатију која је спасила хиљаде живота, а међу потезима који му се приписују били су помоћ прогоњеним научницима и скривање Јевреја у верским институцијама у Риму.

Папа Павле VI (1963-1978) је након Кубанске кризе усвојио политику дијалога познатију као Остполитик, усмерену на односе са Источним блоком, а његов наследник Јован Павле II (1978-2005) додатно је ојачао везе са совјетским лидерима истовремено подржавајући покрет Солидарност у Пољској чиме је Римокатоличка црква задржала глобални утицај и у атеистичким режимима.

Трамп и папа Фрањине тихе критике

Док је имао посла са Трампом током његовог првог мандата у Белој кући, непосредни претходник папе Лава XIV, папа Фрања одлучио се да напада политику, а не председника.

Пред Трампову инаугурацију 2017. године, Фрања је изјавио да "особа која размишља само о изградњи зидова, није хришћанин".

Међутим, његов портпарол је касније нагласио да се папини коментари нису односили на америчког лидера или његове планове за изградњу огромне баријере на граници САД и Мексика, већ су били опште запажање.

Тај образац се понављао током целог мандата папе Фрање. Папа је заузео чврсте ставове против Трампове политике, један од примера је његова ватрена одбрана борбе против климатских промена када су се САД повукле из Париског споразума, али је пажљиво избегавао директно суочавање са главним човеком у Белој кући.

Фотографија на којој се види Трамп како се срећно смеши током посете Ватикану, а папа гледа изнад себе, суморно прихватајући обавезу да буде фин према америчком председнику ради светског мира, постала је визуелна метафора за стратегију.