Турска поново важна Бриселу – стратегија или реакција на кризе

У извештајима о проширењу јасно стоји - Турска се удаљава од вредности Европске уније, посебно у погледу владавине права. Помно се пратила посета Марте Кос прошле недеље Анкари. Турска ће бити веома важан партнер за Брисел - између осталог, чуло се на састанку са шефом турске дипломатије.

"Европска унија не рачуна, ја верујем дубоко, оне најважније земље да ће Турска икада постати пуноправни члан, онда Европску унију много не интересује стање демократије у Турској. Турска јесте увела вишестраначки систем 1950. године, после Другог светског рата, 1952. је примљена у НАТО и то је било оно што је било најважније Турској и најважније у Сједињеним Америчким Државама“, каже Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској.

Под притиском рата у Украјини и глобалних померања Европска унија, чини се, реагује ад хок.

"Унија често касно реагује, она је реактивна, а не често проактивна. Али овде се има у виду чињеница да постоји једно интензивирање разговора када је у питању стварање примирја у Украјини и види се Турска као део те слагалице. Зна се да и Украјина, Русија и Турска имају излаз на Црно море и да је саставни део те слагалице и да без ње не може се говорити о некој стабилности на том источном фронту“, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

ЕУ последњих месеци снажно гура трговинске споразуме са Индијом и МЕРКОСУР-ом. Знак, оцењују познаваоци, нове геополитичке амбиције.

"Оно што је традиционална и више лиценцна жеља ЕУ је да се потпишу ти споразуми о слободној трговини. Дакле, од деведесетих, малтене и од две хиљадитих се преговара о њима. Међутим, несумњиво доласком Доналда Трампа у Белу кућу да се све то убрзава. Мислим да то званичници не крију. Видели смо да је и Трамп одмах реаговао“, каже Страхиња Суботић.

Несумњиво Брисел трговином покушава да надомести недостатак тврде моћи.

"ЕУ нема тврду моћ, ЕУ је институција, ЕУ је конгломерат националних држава, ЕУ нема своју војску и када би имала, прво питање које би се поставило је на ком језику би се командовало у тој војсци. Сада када се Америка повлачи то не може и Велика Британија, пошто је напустила тај брод, то више не би могао да буде енглески, који сви знају. Тако да је немогуће, по самој логици ствари, да ЕУ буде велика сила која има тврду моћ", каже Душан Спасојевић.

Споразум са МЕРКОСУР-ом, оцењује Спасојевић, је политички експеримент. Европски парламент га је, пар дана пошто је потписан, проследио Европском суду правде на процену да ли је легалан.