Ел президенте Трамп и поморска блокада Венецуеле – "духови" над сенком Симона Боливара

"Убијају ненаоружане људе, без обзира на то јесу ли или нису трговци дрогом. Убијају их без судског процеса", рекао је венецуеланској државној телевизији министар одбране Владимир Падрино најављујући велике маневре у којима учествује око 200.000 војника.

Највећа војна вежба у последњих неколико година, суштински, представља одговор на поморску блокаду коју су Американци увели пре неколико седмица тврдећи да по Карипском мору лови кријумчаре кокаина. У таквим акцијама, до сада, потопљено је 10 глисера и убијено 76 особа. Америчке власти, бар до сада, нису објавиле никакве доказе да су убијени заиста умешани у шверц дроге.

Амерички председник Доналд Трамп је, пре тачно два месеца, наредио да се у околину Венецуеле упуте бројни ратни бродови, борбени авиони, дронови и око 15.000 војника, оптужујући Николаса Мадура са тајновитим Картелом сунца, одговорним за велики део шверца кокаина у Америку.

Последње појачање већ прилично бројним америчким снагама је носач авиона "Џералд Форд" који је упловио у Карипско море. Осим стотињак борбених авиона и хеликоптера, Пентагон је у околину Венецуеле упутио и десет летелица Ф-35, те увео готово редовне патроле стратешких бомбардера Б-2 "спирит" (дух).

Сећања на инвазију Панаме

Становнике Латинске Америке овакво понашање Вашингтона неодољиво подсећа на инвазију Панаме, због неколико неуспешних покушаја државног удара који су претходили војној акцији и коначном свргавању Мануела Норијеге 1990. године.

Трампова поморска блокада, уз опкољавање Катара од 2017. до 2021. године, највећа је у овом веку изазвала је праву параноју у Венецуели, чији гласноговорници тврде да ће, скорих дана, на обале те државе, још једном бити искрцани плаћеници са циљем промене режима.

Венецуеланска телевизија емитовала је неколико емисија о наводној улози добитнице Нобелове награде за мир Марије Корине Мачадо у операцију подстрекавања грађанског рата, припремања америчке инвазије и на концу смене Николаса Мадура.

Марија Корида Мачадо, али и један од лидера опозиције Дејвид Смолански одбацили су спекулације о наводном устанку који се припрема уз помоћ америчке Централне обавештајне агенције, али су навели да су "у сталној" комуникацији са Трамповом администрацијом.

"Верујемо да је могућа скора промена власти", рекао је Смолански америчкој телевизијском мрежи Си-Би-Ес, понављајући речи председника САД, који је пре две недеље оценио да су "Мадурови дани одбројани".

Мадуро тражи помоћ Пекинга и Москве

Опкољен америчким бродовима, Мадуро је помоћ затражио од Русије и Кине, држава које су од Вашингтона затражиле да престане да се меша у унутрашња питања Венецуеле, али је само Москва послала помоћ у Каракас.

На аеродром у Каракасу је, почетком новембра, слетео транспортни авион "иљушин", који је претходних година у десетак наврата превозио плаћенике и наоружање групе "Вагнер". До сада, није објављено какав се терет налазио у тој летелици.

Тензије су додатно подигнуто када су венецуеланске оружане снаге "спустиле" мали авион, који је у ваздушни простор ове државе улетео из суседне Колумбије. Нејасно је да ли је ова "цесна" превозила кокаин, или је имала какав другачији задатак.

Овај авион је пресретнут свега дан пошто је председник Колумбије Густаво Петро наредио да се прекине размена обавештајних података са Америком, све док Трампова администрација не обустави нападе на бродове у Карипском мору.

Овакав развој ситуације ставља Доналда Трампа пред прилично јасан избор – или ће заиста употребити силну војску коју је послао на Карибе, или да их временом повуче, што би представљало поруку скоро равну поразу.

Пловидба носача авиона "Џералд Форд" кошта око девет милиона долара дневно, па је велико питање колико ће дуго овај брод остати у близини Венецуеле, уколико Американци заиста не намеравају да га употребе против Мадура.

Готово да нема дилеме да ће Мадуро, уколико овај носач авиона оде из Карипског мора, прогласити победу, па одлука о томе хоће ли Вашингтон напасти Каракас или не остаје у рукама Доналда Трампа.

Свргавање Николаса Мадура, покушај трећи

Гомилање снага и дозвола Централној обавештајној агенцији да покрене тајне акције у Венецуели, које до сада нису дале претеране резултате, навеле су званичнике у Каракасу, али и широм света на закључак да је Трампов крајњи циљ, ипак, промена режима у тој држави.

То је, унеколико, средином године потврдио и државни секретар Марко Рубио, описујући Мадура као ужасног диктатора, а политику Вашингтона као "усмерену ка промени режима".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

План, који је наводно осмислила ЦИА, укључивао је тајно искрцавање Лопезове јединице, придобијање локалног становништва, марш ка Каракасу и, коначно, заробљавање Николаса Мадура. Том приликом убијено је осам, а заробљено педесетак побуњеника, укључујући и двојицу америчких инструктора.

Трампов "залив прасића", који су критичари поредили са дебаклом тајне операције против Фидела Кастра у Заливу свиња 1961. године, изазвао је оштре поделе у тадашњој Трамповој администрацији, што је на концу довело до отпуштања саветника за националну безбедност Џона Болтона.

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признао као легитимног председника.

Бела кућа је, три месеца касније, подржала и први покушај државног удара, да би свега неколико месеци касније Трамп примио Гваида у Вашингтону и то у својству шефа државе.

Недуго затим, уследио је нови покушај свргавања Николаса Мадура, који је организовао Џордан Гудро, некадашњи припадник америчких Зелених беретки, чија је компанија "Силверкорп" у конкуренцији шест сличних организација изабрана да помогне венецуеланској опозицији да преузме власт у држави.