Лего као оружје у пропагандном рату, иранска вештачка интелигенција против Трампа и Израела

Доналд Трамп упада у вртлог Епстинових докумената, или маса пројектила који погађају амерички носач авиона док покушава да умакне Иранцима, пилот што искаче из авиона Ф-16 и уплакани амерички председник, само су део серијала анимираних филмова којима су Иранци покушали, и добрим делом успели, да разбију пропагандну доминацију САД и својој верзији истине приближе добар део светске јавности.

Кампања, коју води до сада мало позната иранска "Експлозив медија" (Explosive Media), представља, суштински, огроман искорак иранске пропаганде која је протеклих деценија почињала и завршавала се величањем Бога и захваљивањем мученицима.

"У име Алаха, милостивог, самилосног – верски вођа је Моџтаба Хамнеи, син Алијев", једна је од последњих порука "старог" стила коју су власти у Техерану упутиле следбеницима, пре него што је на сцену ступила нова генерација и почела Американце да гађа анимираним "лего" коцкицама.

До почетка рата, нови пропагандни пут Иранаца видело је неколико стотина милиона људи, док су руски и ирански налози на друштвеним мрежама, на којима се објављују епизоде рата коцкица против Трампа прикупили милионе пратилаца.

Повремено појављивања Џефрија Епстина или докумената који проистичу из те истраге, аутори објашњавају "конфронтацијом снага истине и слободе", коју у њиховој изведби представља Иран и "Америке из које потичу канибали".

Тако се и недавна акција спасавања пилота америчког борбеног авиона Ф-15 обореног изнад Ирана 3. априла, представља као операција специјалаца организована како би се из нуклеарног центра Исфахан покупио обогаћени уранијум.

Западни алати против Запада

За стварање ових урадака, "Експлозив медија" користи алате "увежбане" помоћу западних база података што их чини блиским публици која живи у западној Европи или Северној Америци.

У принципу, ирански аниматори успели су да постигну оно што противници САД деценијама уназад нису успевали – да се супротставе реторици коју диктирају Бела кућа и Пентагон.

"Знамо да Запад истину увија у тишину и покушава да угуши сваки глас који покушава да је изговори", објавили су ирански аниматори пошто им је Јутјуб због позивања на насиље блокирао канал.

Смисао за хумор је, изненада, пронашао и шеф иранског парламента Мохамед Бахер Галибаф, који је Американцима, путем мреже Икс, поручио да "уживају у тренутним ценама на пумпама, јер ће за њима ускоро осетити носталгију".

Нови пут ратне пропаганде

Нови приступ иранских власти представља озбиљан заокрет у пропагандним ратовима, претходно завијеним у озбиљност владиних инсититуција. Више од века, у том циљу штампани су постери, цртани билборди, наручивани документарни и играни филмови, емитовани говори, док је путем медија диктирана строго контролисана нарација.

За масе до којих је допирала, није било дилеме – изгледало је као пропаганда, стварано је као пропаганда и свима је било кристално јасно да се о пропаганди и ради.

Али је почетком априла ратна пропаганда кренула у сасвим новом правцу, пошто су друштвене мреже просто преплавили анимирани филмови у којима су главни ликови били Доналд Трамп, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, праћени драматичном музиком и проиранским наративом.

Убрзо, створен је прави екосистем који производи безбројне анимиране филмове, који су се муњевитом брзином проширили друштвеним мрежама, промовишући поруке које више делују као забава него политички маркетинг.

У игру су се, одмах, укључили и званични налози иранских амбасада, који су Трампову најаву отварања Ормуског теснаца пратили постовима попут "изгубили смо кључеве", чиме су у доброј мери имали предност у привлачењу пажње публике у односу на традиционално устројене Американце.

На тај начин, ирански анимирани филмови успели су да продру кроз замке алгоритама, такмичећи се са најузбудљивијим потезима са спортских такмичења, садржају који стварају најразличитији инфлуенсери, или било чему другом што је тог дана заокупило "пажњу интернета".

Или, како су то објаснили стручњаци – ма колико ирански "лего" филмићи делују неозбиљно, они допиру до милиона људи и уобличавају емотиван доживљај конфликта, те самим тим имају драматичан стратешки ефекат.