Да ли ће прва жена премијер у историји Јапана бити весник важних промена или само још један у мноштву бледих лидера

Четвртог октобра на чело владајуће јапанске Либерално-демократске партије (ЛДП) дошла је шездесетчетворогодишња Санае Такаићи, политичарка која важи за следбеника лика и дела трагично преминулог дугогодишњег председника јапанске владе Шинза Абеа.

Такаићи је прва жена на челу те странке, која је у последњих седам деценија Јапаном владала читавих 65 година. Како позиција партијског вође обично гарантује ступање на функцију премијера, очекује се да она постане и прва жена на државном кормилу у историји Земље излазећег сунца.

Отуд, избор Такаићи за шефа ЛДП-а привлачи пуно пажње и у земљи и у иностранству, поготово стога што Јапан, иако економски и технолошки разивијена земља која важи за релативно узорну демократију, традиционално заузима врло ниска места у рангирањима држава везаним за друштвени положај жена, у чему је до сада посебно велики фактор био мали број жена на руководећим позицијама у бизнису и политици.

На Истоку ништа ново?

Ипак, реално, сматрају многи аналитичари, њено (вероватно) именовање за премијера неће донети битније промене у земљи.

Наиме, Такаићи, којој је идол Гвоздена Леди (Маргарет Тачер), важи за конзервативну политичарку која ће, како то ЛДП и иначе чини, вероватно штитити интересе крупног капитала, и налик покојном Абеу, који је настрадао у атентату, заступати десничарски поглед на историју. То у пракси значи неодрицање од контроверзних фигура из прошлости које у земљама у окружењу важе за ратне злочинце и чврсто одбијање да се плати одштета за јужнокорејске жртве јапанске окупације, будући да је став њене партије да је проблем репарација са том државом дефинитивно решен још далеке 1965. године. Такође, Такаићи је већ најавила да ће наставити са стимулативном фискалном политиком, односно упумпавањем новца у привреду с циљем да се подстакне раст, како је то чинио њен ментор Шинзо Абе.

Односно, једноставно речено, од Такаићи многи очекују да настави оно што су у економској и спољнополитичкој сфери чинили Абе и његови непосредни наследници Јошихиде Суга и Фумио Кишида. И док је Абе човек са најдужим премијерским стажом у историји Јапана, колеге пре и после њега смењивале су се као на покретној траци и углавном на функцији задржавале само по годину дана, те су биле релативно бледи лидери са готово занемарљивим утицајем на смер развоја државе и живот грађана.

Даље, иако се о Такаићи сада местимично испевају феминистичке оде јер постоји велика могућност да постане и прва жена на челу државе, она је заправо особа са конзервативним погледима на породицу, па се, рецимо, пишу јапански медији, противи идеји да се женама законски дозволи да у браку задрже своје девојачко презиме. Такође, иза њеног избора стоји моћан мушкарац, утицајни бивши премијер и министар иностраних послова, осамдесетпетогодишњи Таро Асо, који предводи једну од највећих партијских фракција – Такаићи је њега сместа поставила за заменика шефа партије, а његовог рођака за секретара странке.

Везаних руку

Постоји још један битан разлог зашто се од нове шефице ЛДП-а не очекује да унесе веће промене у политички и економски живот земље. То је чињеница да је под палицом премијера у оставци Шигеруа Ишибе, Либерално-демократска партија, скупа са својим мањим коалиционим партнером странком Комеито, изгубила већину и у доњем и горњем дому парламента. То значи да је коалициона влада коју чине ЛДП и Комеито сада мањинска, те да јој стога треба пристанак неке од опозиционих патија сваки пут када кроз парламент жели да протури неки нови закон или предлог буџета.

Заправо, управо из тог разлога, могло би да се деси да Такаићи на гласању у парламенту не буде изабрана за новог премијера. У деценијама у којима је ЛДП имала већину у парламенту, њен шеф је гласањем посланика у парламенту (практично аутоматски) постајао и премијер. Такаићи ће, међутим, бити потребни и гласови опозиционих посланика да би постала мандатар и оформила нову владу. Ту, дакле, лежи опасност за њу – ако би се опозиционе партије ујединиле, оне би могле да поставе неког другог на место премијера.

Ипак, готово сви политички коментатори у Јапану се слажу да је опозиција толико разједињена и идеолошки разнолика да је такав сценарио у пракси немогућ. Напротив, неке од десничарских опозиционих партија у својим схватањима политике, друштва и државе ближе су конзервативној националисткињи Такаићи него другим, левичарским партијама из опозиције, па је разложно очекивати да ће она ипак успети да постане прва премијерка у историји Јапана.

Штавише, очекује са да ће Такаићи покушати да прошири коалицију коју предводи њена ЛДП како би без проблема стекла статус мандатара и оформила нову владу тако што ће у њу укључити сада опозициону партију Друштво за обнову Јапана, чија је база у региону Кансаи, где се налазе веће урбане целине као што су Осака, Кобе и Кјото.

Такође, многи политиколози у Јапану сматрају да ће добар део напора и времена новог партијског лидера ЛДП-а отићи на борбу да се заустави одлив конзервативних гласача, који су се на последњих пар парламентарних избора окренули младој партији Сансеито, основаној током епидемије новог коронавируса, која оштро критикује ЛДП због огромног уплива страних радника и туриста и из месеца у месец расте науштрб ЛДП-а.

Ових дана Такаићи се суочава и са незадовољством старог коалиционог партнера – странке Комеито, која тражи да ЛДП разреши корупционашке скандале у вези са финансирањем својих политичких активности и коју брине могућност да би у коалицију могло да буде укључено конзервативно Друштво за обнову Јапана, које је њен огорчени противник на западу земље, у граду Осаки и околини.

Избор новог премијера у трећој недељи октобра

Гласање у парламенту за новог мандатара владе, очекује се, биће одржано између 15. и 20. октобра, јер би нови премијер требало да крајем месеца присуствује самиту АСЕАН-а и потом у Токију угости америчког председника Доналда Трампа.

Нови јапански премијер имаће задатак да изнађе начин да обузда инфлацију, изађе на крај са грубим захтевима америчког председника и његовим царинама, те настави рад на премошћењу заостатка у односу на Тајван, Јужну Кореју и Кину у најсавременијим технологијама, попут софистицираних чипова и вештачке интелигенције.