Гласање о поверењу француској влади, одлучујући дан за Франсоа Бајруа

Описујући растући национални дуг Француске као "страшно опасан период, време оклевања и превирања", Бајру је упозорио да постоји "висок ризик од нереда и хаоса" ако парламент не подржи његов буџет штедње са циљем смањења државне потрошње за 44 милијарде евра.

Бајру каже да ће млади људи годинама бити оптерећени отплатом дуга "зарад удобности бејби бумера", ако се Француска не позабави националним дугом од 114 одсто своје годишње производње.

Али Бајруово коцкање готово сигурно ће се завршити његовом сменом.

Четири левичарске групе и две крајње десничарске групе, које заједно држе 330 места од 574 места у парламенту, брзо су ставиле до знања да ће гласати против: Француска комунистичка партија, Социјалистичка партија ( која не искључује могућност да промени мишљење ако влада ревидира буџет), Еколози, Национално опредељење и Унија деснице за републику.

Четири групе „заједничког језгра“, које укупно броје 207 посланика, још увек нису званично изнеле свој став, иако се очекује да ће већина њих подржати Бајруову владу: група Заједно за Републику (Ренесанса), МоДем ( из чијих редова долази и премијер Бајруа), Хорајзонс и Републиканска десница.

У сржи кризе налази се широко исмевана одлука председника Емануела Макрона из јуна 2024. године да распише ванредне парламентарне изборе како би разјаснио однос снага у парламенту.

Француски бирачи, супротно жељи Макрона, окренули су се политичким екстремима и са леве и са десне политичке скале, остављајући француског председника да се мучи са ослабљеном мањинском центристичком владом и парламентом толико подељеним да данас многи ривалски посланици не могу ни да поднесу да се рукују.

Могући сценарији за избор нове владе

Далеко од парламентарних борби за моћ на левој страни политичког корпуса, расположење широм Француске све више се креће ка десници и крајњој десници.

Лидер Националног окупљања Жордан Бардела има све више присталицаод кога гласачи очекују да реформише земљу, и заустави прилив имиграната.

"Ова земља је у ћорсокаку више од годину дана. Опасно је оставити Француску да лута овако и дозволити онима који су деценијама на власти да униште земљу. Желимо да учинимо све што можемо да зауставимо масовну имиграцију у Француску. Ако сутра дођемо на власт, спровешћемо референдум о питању имиграције", поручује Бардела.

Ипак, мало ко у Француској верује да ће председник Макрон расписати још једне превремене парламентарне изборе, или да ће се повући са своје функције пре него што му се мандат заврши 2027. године.

Вероватнији је још један покушај да се пронађе пут ка функционалној мањинској влади.

Проблем је у томе што након три неуспешна центристичка премијера, опозиционе странке нису расположене да дају шансу још једној. И крајња десница и крајња левица су сигнализирале да ће одмах позвати на гласање о неповерењу. Друга опција би била именовање премијера из друге политичке породице, али би избор на десници био блокиран од стране левице, и обрнуто. 

Макронов заокрет улево

Након што је више пута покушавао да постигне договоре са десницом, неки се питају да ли би Макрон могао да покуша нешто ново.

"Мислимо да је време да председник покуша са левицом јер ћемо имати другачији метод. Покушаћемо да постигнемо компромисе. Предложили смо буџет који ће остварити уштеде, али и инвестиције за будућност, за зелену транзицију... а истовремено ће опорезовати богатство најбогатијих", поручује  Артур Делапорт, посланик Социјалистичке партије.

Политичка клима у Француској је суморна. У случају још једних ванредних парламентарних избора, недавна анкета агенције Елабе сугерише да би Национални скуп избио на врх, док би левица била друга, а центар далеко трећа.

Многи сада претпостављају да ће крајња десница на крају преузети власт – ако не сада, онда на следећим председничким изборима 2027. године, без наде да ће то решити проблем. Јавно поверење у политичку класу је урушено, и већ за 10. септембра најављени су велики протести под слоганом "блокирајте све".