Да ли је јужнокорејски председник захваљујући понизности "преживео" Трампа

Светски лидери сада већ добро знају како треба поступати са америчким председником Доналдом Трампом - да ће ласкање и похвале донети знатно боље резултате од релативно уздржаног, неутралног опхођења.

Они се, међутим, деле на оне који ће то схватање прагматично, ради конкретне користи, спровести у дело и оне који ће, у настојању да очувају сопствено и достојанство државе коју представљају, свесно избегнути повлађивање егу америчког лидера.

Нови јужнокорејски лидер Ли Џе Мјун изабрао је први од два наведена пута - током своје посете Белој кући почетком ове недеље домаћина Доналда Трампа назвао је јединим лидером који може да донесе трајни мир Корејском полуострву.

Он је чак додао да се радује сусрету америчког председника са севернокорејским вођом Ким Џонг Уном и могућности да Трамп у севернокорејској престоници Пјонгјангу изгради торањ који би носио његово име. Штавише, нашао је за сходно да похвали интеријер Беле куће.

Поједини азијски медији оцењују да је то ласкање била "стратегија за преживљавање" јужнокорејског председника, који је морао да се тако постави стога што се суочавао са озбиљним предрасудама америчког лидера о својој држави и због тога што у Вашингтону важи за антиамерички настројеног политичара.

Наиме, Трамп већ годинама оптужује Републику Кореју да Сједињене Државе искоришћава економски и војно, те од ње тражи да издвоји пуно више новца за потребе америчких снага на свом тлу, као и да увози више америчких аутомобила, енергената и пољопривредних производа како би се умањио крупни суфицит од преко 60 милијарди долара који она има у међусобној робној размени.

Сам председник Ли, који је и шеф сада владајуће Демократске партије, познат је по томе што је у прошлости америчке трупе у својој земљи назвао "окупационим снагама".

Зато се, коментаришу азијски медији, јужнокорејски председник могуће прибојавао да би у Белој кући могао да пред камерама доживи грдњу какву је својевремено искусио украјински председник Володимир Зеленски.

Резултати разговора у Белој Кући

Азијски медији тврде да је у Вашингтону потврђен ранији начелни договор постигнут кроз преговоре који су били покренути због проблема нових Трампових царина, утаначени су детаљи јужнокорејских куповина и улагања у америчку привреду у износу од 350 милијарди долара.

Конкретно, пред одлазак Лија у походе Трампу јужнокорејски медији су објавили да ће највећи домаћи авио превозник "Кориан Ер" отворити своје трезоре и задужити се код банака како би платио поруџбину вредну чак 50 милијарди долара за куповину 103 путничка авиона од америчког произвођача "Боинга", као и делове од других тамошњих компанија.

Такође, два лидера су се сагласили о куповини америчког гаса, сарадњи, улагањима и трансферима технологија у области нуклеарне енергије, бродоградње, аутомобилске индустрије, роботике и другог.

С тим у вези потписано је 11 меморандума о разумевању између јужнокорејских и америчких компанија, а међу потписницама на јужнокорејској страни су били и "Кореа гас", "Самсунг електроникс" и "Хјундаи".

Осим тога, азијски медији извештавају и да је јужнокорејски лидер обећао Трампу већа издвајања за одбрану и динамичније ангажовање своје земље у војнополитичком савезу са САД.

Критике Лијевог наступа у Вашингтону

Ипак, опозициона конзервативна партија Снага народа критиковала је сусрет два председника назвавши га "дипломатском катастрофом", при том тврдећи да није јасно шта је, ако је ишта уопште договорено.

Ту се превасходно мисли на то што нису утврђени детаљи о трајању примене нових Трампових царина и томе колико ће износити тзв. "секторске царине" за које индустријске области.

С друге стране, поједини јужнокорејски аналитичари сматрају да је председник Ли добро прошао у Вашингтону јер је, чини се, избегао притиске да његова влада издвоји више новца за финансирање присуства америчких трупа на јужнокорејској територији.

Трамп је у прошлости јавно захтевао да Сеул одвоји пет, па и десет милијарди долара годишње за потребе америчке војске, док је он плаћао нешто више од 800 милиона.

Јужна Кореја је, дакле, за сада, чини се, успела да избегне пораст учешћа за војну заштиту на којем је Трамп инсистирао током свог претходног мандата и за време предизборне кампање 2024. а коју антиимперијалистички настројени корејски интелектуалци иронично зову "рекетом".

Други стручњаци, међутим, истичу да се у разговору Лија и Трампа у Вашингтону појавио нови проблем за њихову земљу јер је домаћин Беле куће поменуо да би хтео да од владе у Сеулу затражи да се Сједињеним Државама да власништво над јужнокорејском земљом на којој се налазе највеће америчке базе - америчка војска ту земљу је протеклих деценија држала под дугорочним закупом.

Ово, међутим, неки јужнокорејски политиколози просто виде као карактеристичан Трампов притисак у форми екстремног захтева, односно, блеф којим се жели стећи више простора у маневрисању за оно што се заиста жели, а то су веће јужнокорејске инвестиције и издвајање за трошкове стационирања америчке војске.

Критички настројени јужнокорејски новинари наглашавају и да два председника, изгледа, нису разговарали о односима са Кином и проблему тзв. "стратешке флексибилности" америчких трупа на Корејском полуострву.

Реч је о концепту војног врха у Вашингтону који подразумева коришћење америчких снага које су стациониране у Јужној Кореји за операције у другим деловима света - њихово ангажовање ван тог полуострва слаби одбрану Републике Кореје у односу на северног суседа и зато представља велику бригу за владу у Сеулу.

Тајванско питање и односи САД са Кином битни су за Сеул, јер би у случају окршаја Вашингтона и Пекинга око Тајвана америчка влада врло могуће употребила део својих трупа стационираних на Корејском полуострву у војним операцијама око тог пацифичког острва и чак тражила од Јужне Кореје да се укључи у рат сопственим капацитетима на страни Вашингтона, мада је влада у Сеулу још 2006. ставила на знање свом савезнику да не жели учешће у ратовима САД другде у региону Источне Азије.

У Сеулу се прибојавају и да би у случају америчко-кинеског сукоба за Тајван, Северна Кореја могла да изврши опортунистички напад на Југ како би везала део америчких трупа за Корејско полуострво и тако подржала Кину, у нади да би Пекинг онда узвратио подршком за њен даљи удар по Југу.

Односно, једноставно речено, доста аналитичара у Јужној Кореји виде евентуални рат за Тајван као практично нераздвојан од сукоба на Корејском полуострву.

Шта може да донесе евентуални сусрет Трампа и Кима

Ли је, ласкајући Трампу да је једини ко може да донесе мир Корејском полуострву, практично прихватио, чак пригрлио, настојање америчког председника да се кроз личне преговоре са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном наметне као Нобелове награде вредна историјска личност која ће елиминисати нуклеарну опасност која прети из Пјонгјанга најпре по САД, а онда и по регион источне Азије.

То је битан новитет јер су се Трампово "солирање", односно, искључење Сеула из разговора са Северном Корејом које је извршио током свог првог мандата, и могућност да он са Кимом самостално договори модалитет безбедности који би одговарао САД али не и Јужној Кореји до сада у Сеулу доживљавали са дубоком забринутошћу, па и страхом.

Током конференције за штампу у Белој кући новинари су упитали америчког председника да ли намерава да се ускоро састане са лидером Северне Кореје, на шта је он одговорио да би волео када би до таквог сусрета дошло до краја ове године.

Јужнокорејски политиколози, као што је шеф Корејског института за национално уједињење Ким Чун Сиг, међутим, изражавају сумњу да би тај сусрет могао да доведе до смиривања тензија на Корејском полуострву, подсећајући на изјаве севернокорејског лидера који је пре две године рекао да прекида све везе са Југом и да ће евентуално уједињење остварити нуклеарним оружјем.

Ипак, те изјаве дате су за време владавине конзервативне партије Снага народа у Јужној Кореји, која је изразито антикомунистички и проамерички оријентисана политичка снага, у контексту појачаних заједничких војних вежби Сеула и Вашингтона, па их, с обзиром да је Демократска партија која сада управља Југом традиционално има осетно боље односе са Пјонгјангом, вероватно не треба узимати дословце.

У Јужној Кореји и Источној Азији уопште има и оних који иницијативе америчког председника за сусрете са лидерима држава попут Народне Републике Кореје и Руске Федерације, с којима су америчке Демократе тврдоглаво одбијале да комуницирају, доживљавају више као Трампову самопромоцију и врсту реалити шоа, него као нешто супстантивно.

Како год било, влада у Сеулу вероватно може да буде релативно задовољна првим сусретом свог новог председника са ексцентричним америчким лидером, јер је он прошао без скандала и недипломатских испада.

Ипак, остаје чињеница да ће јужнокорејске компаније остати изложене тзв. "реципрочним царинама" у висини од 15 посто, те разним, често још вишим "секторским царинама", као и да ће морати да потроше стотине милијарди долара да би одобровољиле председника Трампа на куповине и инвестиције од којих добар део својевољно никада не би подузеле.