Зашто су лидери Републике Кореје и Јапана изостали са НАТО самита у Хагу

Раду НАТО самита одржаног прошле недеље у Хагу, иако позвани, нису присуствовали премијери три од четири партнерске азијско-пацифичке земље: Републике Кореје, Јапана и Аустралије, које Вашингтон последњих година настоји да што чвршће повеже са европским чланицама алијансе и укључи у финансирање, материјално снабдевање и наоружавање Украјине.

Зато медији у Источној Азији ових дана доносе чланке у којима покушавају да одгонетну разлоге и процене последице њиховог изостанка.

Формирање владе и напад на Иран удаљили јужнокорејског лидера из Хага?

Највише се говори о новом јужнокорејском председнику Ли Џе Мјунгу, који је први јавно изнео одлуку да не иде у Хаг, што је изазвало доста дебате и критика у његовој земљи од стране опозиционих конзервативних снага, најпре стога што је изостанком са самита алијансе себи практично ускратио први састанак са америчким председником Доналдом Трампом.

Ли је вођа јужнокорејске Демократске странке која традиционално води мекшу (па чак и пријатељску) политику према Северној Кореји и, мада одржава блиске војнополитичке односе са САД, по правилу настоји да води самосталнију спољну политику која уважава тежину кинеског и руског утицаја на прилике на Корејском полуострву.

Зато се у Источној Азији са великом пажњом очекивало како ће се Ли одредити према Вашингтону, поготово у светлу нових царина које је и против његове земље увела америчка влада.

Ли је након ступања на дужност изјавио да ће његова администрација, упркос очекиваној промени спољно-политичког курса, наставити линију коју је уцртала претходна влада конзервативне партије Снага народа. Она се суштински састојала у јачању војних веза са САД и Јапаном и јаснијем сврставању Сеула са америчким спољнополитичким циљевима у региону, као што су подупирање де факто независности Тајвана и војнополитичко и економско обуздавање Кине, те пружање потпоре Украјини кроз новчана давања и наоружавање Пољске и других европских чланица НАТО-а.

Па ипак, Ли је отказао учешће на годишњем самиту у Хагу, којем је претходни јужнокорејски председник редовно присуствовао.

Као разлоге Ли је најпре навео догађаје у сопственој земљи (односно, чињеницу да у време одржавања тог догађаја нова јужнокорејска влада још увек није била у целини оформљена), а онда и догађаје на Средњем истоку (односно, оружани сукоб између Израела и САД са једне и Ирана са друге стране).

Поједини коментатори у Источној Азији хвале ту Лијеву одлуку, правдајући је опасношћу да је учешће на самиту у Хагу могло да његову владу и државу изненада увуче у тај сукоб.

По њима, представници САД и ЕУ вероватно би од Лија на том састанку захтевали издвајања у новцу и наоружању за своје чланице и Израел, а са обзиром да је он тек био ступио на дужност и нова влада није била формирана, да би тако изнуђења обећања њега лично и ту младу владу довела у озбиљне геополитичке проблеме с обзиром на економску и политичку важност Ирана за Кину и Русију, као и чињеницу да напад Израела представља кршење међународног права а његови удари на нуклеарна постројења у персијској држави опасни војни и еколошки преседан.

Они, такође, сматрају да би кратки и лоше припремљени састанак у Хагу са председником Трампом био и у економском смислу контрапродуктиван, те да је за добре преговоре о проблему високих царина којима прети влада у Вашингтону (јужнокорејски извоз аутомобила у САД због њих је већ опао за петину у односу на прошлу годину) и о захтеву Беле куће да Сеул увећа издвајања за трошкове стационирања америчке војске у својој земљи било потребно да јужнокорејски лидер остане кући и са својим новим тимом јасно дефинише стратегију.

Ово нарочито стога што је председник Трамп "импулсиван, склон театралности у јавним наступима и често мења мишљење", због чега "сам по себи представља непознату величину" у политичкој једначини.

И јапански премијер окренуо леђа хашком самиту

Јапански медији пишу да је и тамошњи премијер Шигеру Ишиба одустао од пута на самит у Холандији управо због "заоштравања ситуације на Средњем истоку", односно, рата, који, као кршење Међународног права, није јавно подржао упркос вишедеценијском савезништву са САД.

Њему је ту одлуку олакшала чињеница да је јужнокорејски лидер Ли претходно најавио да неће присуствовати конференцији алијансе.

Јапански новинари сматрају да је још један разлог одсуства Ишибе то што он и његова влада нису задовољни тиме што је амерички преговорачки тим, с којим већ два месеца разговарају о модалитетима за превазилажење проблема нових Трампових царина, изгледа изнео идеју да се издвајање од пет одсто за одбрану, које савезницима намеће америчка администрација, унесе у програм тих економских преговора.

Пише се и о томе да је јапанска влада прижељкивала закључење преговора са Вашингтоном о царинама, односно, постизање коначног договора у Хагу, али да је с обзиром на релативно кратко време које амерички председник Доналд Трамп посвећује дипломатским разговорима на маргинама конференција то није могло да се очекује.

Јужнокорејском и јапанском лидеру у одсуству са самита алијансе придружио се и аустралијски премијер Антони Албанезе, који је присуствовао истим састанцима 2022. и 2023. Његова влада, чини се, не жели да прихвати притисак Вашингтона да савезници треба да повећају своја издвајања за одбрану на чак пет одсто бруто друштвеног производа.

Он сам вероватно је незадовољан и чињеницом да председник Трамп прети царинама од чак 50 одсто на увоз челика и алуминијума и да његова влада разматра одлагање испоруке подморница на науклеарни погон Канбери.

Значајно, али не суштинско одсуство?

Ипак, не треба мислити да је недолазак поменутих лидера на НАТО самит нешто што ће дубоко пореметити односе између тих азијско-пацифичких земаља и највеће војне алијансе света.

Уосталом, иако не шефове држава, оне су у Хаг послале друге високо рангиране политичаре (конкретно, заменике председника владе, министре иностраних послова и одбране), који су се срели са генералним секретаром савеза Марком Рутеом и потврдили одређене споразуме, као што је јужнокорејско снабдевање европских чланица НАТО разним врстама наоружања.

И вест о томе да ће 100 аустралијских војника, припадника ваздухопловства, бити послато у источну Европу да, управљући извиђачким авионом и дроновима, подрже Украјину, која је издата дан након окончања самита, доказ је да то што премијери четири земље нису били присутни на конференцији у Хагу није пресудно.

Ипак, извесно је да одсуство лидера три земље указује на постојање неспоразума у билатералним односима са САД и, могуће, на неслагање са израелско-америчком интервенцијом у Ирану.