Остаје ли Аустралија без обећаних подморница, САД и Велика Британија неће моћи да испуне обавезе

Формирање војног савеза Аустралије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава ("АУКУС") усмереног на зауздавање раста кинеске војне моћи у азијско-пацифичком региону прошле године, узбудило је духове широм света не само због свог хладноратовског, антикинеског карактера, већ и тога што је директно довело до отказивања огромног уговора за испоруку и заједничку производњу подморница између државе континента и Француске, тешког 90 милијарди аустралијских (односно, око 65 милијарди америчких) долара.

Аустралијске влада на челу са тадашњим премијером из редова Либералне партије Скотом Морисоном, у дослуху са званичним Вашингтоном, одлучила је да одустане од набавке 12 подморница француске производње на дизел-електрични погон и да због погоршања у односима са Пекингом и повећаног економског, политичког и војног присуства Кине у јужном Пацифику, своју армију наоружа са осам британских апарата на нуклеарни погон који, захваљући реактору који се заснива на америчким технологијама, имају знатно већи радијус кретања и могу да остану под водом, практично, колико год то њихово људство може да поднесе.

Раскид уговора, с обзиром да су пенали за тај поступак били симболични, причинио је колосалну економску штету Паризу, директно угрозивши многа радна места у француској војној индустрији, нарочито у бродоградилишту у Шербуру у Нормандији.

Истовремено је био и тежак политички "шамар" за администрацију председника Емануела Макрона, не само од Канбере, већ и од најзначајнијих војнополитичких савезника, Вашингтона и Лондона, јер је нарочито војнополитички врх у САД, осим за финансијски добитак, био заинтересован и за то да Аустралија стекне војну моћ која би ефикасно и поуздано могла да надопуни способности америчких и других савезничких снага да војно одвраћају, те парирају и контрирају покретима и амбицијама кинеске морнарице у региону Азија-Пацифик. 

Договор о испоруци подморница класе "баракуда" домаћег концерна "ДЦНС" Аустралији у Француској је с правом био називан "послом века", а његово нагло и до последњег тренутка прикривано отказивање, у Јелисејској палати описано као "убод ножем у леђа", присилило је Париз да привремено повуче своје амбасадоре из Канбере и Вашингтона.

Куриозитет је да су тада француске власти одлучиле да исто не чине и са Лондоном, зато што је, како је тада иронично изјавио министар иностраних послова Жан-Ив Ле Дријан, његовој земљи био "добро познат перманентни британски опортунизам, те стога није било потребе да се доводи француски амбасадор из Лондона да га објасни".

Преоптерећени производни капацитети САД

Интересантно је, међутим, да је питање опремања аустралијске морнарице новим подморницама тема која врло интересује јапански војни естаблишмент и јавност, јер је током такмичења на аустралијском тендеру половином прошле деценије Земља излазећег сунца дуго важила за фаворита због тога што су њене конвенционалне подморнице класе "сорју" врло квалитетне, будући да су готово нечујне, опремљене одличном електроником за извиђање и способне да остану под водом дуже од европских и других такмаца.

Угледни јапански часопис Nikkei Asia, који се бави регионалним економским и политичким питањима, стога ових дана доноси интервју са америчким позадинским адмиралом Скотом Папаном, задуженим за планирање у вези стратешких подморница, у којем он износи страховање да САД и Велика Британија неће бити у стању да испоштују уговор са Аустралијом склопљен у оквиру новоформираног војног савеза "АУКУС".

Мада је уговор о испоруци подморница на нуклеарни погон држави континенту првобитно предвиђао да се оне производе на јужној полулопти, у граду Аделаиду, по пројектним нацртима и уз коришћење делова произведених у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, због јачања кинеске морнарице и заоштравања односа између Канбере и Пекинга, односно, Вашингтона и Пекинга, те потребе да се аустралијски радници обуче у реалним условима, направљена је измена, по којој би, да би се смањило време потребно за наоружавање аустралијске морнарице, део тих подморница прво био изграђен у америчким и британским бродоградилиштима. 

По речима адмирала Папаноа, међутим, ни америчка ни британска страна немају производне капацитете за тако нешто, односно, нису у стању да обезбеде радну снагу која би могла да задовољи стране наруџбе, пошто у истом временском року морају да обнове сопствене флоте подморница. То нарочито важи за САД, које би, рецимо, у фискалној 2025. години требале да у својим бродоградилиштима раде на пет пута више подморница него што је то био случај 2020. 

Основни разлог за то, оцењују војни аналитичари, је то што крајем ове деценије и почетком наредне у САД предстоји масовно "пензионисање" нападачких подморница класе "Лос Анђелес" и стратешких апарата класе "Охајо" опремљених балистичким ракетама (којима је животни век већ продужен са 30 на 42 године), који се добрим делом поклапа са периодом у којем обавештајни кругови у Вашингтону очекују да избије рат на Тајвану.

Наиме, у случају евентуалне интервенције матице Кине на том пацифичком острву, које она сматра својом неотуђивом територијом, и укључивања Вашингтона у тај окршај, површински бродови ратне морнарице САД, сматра се, не би били у стању да продру у Тајвански мореуз непосредно уз кинеску обалу, због чега би подморнице имале есенцијалну улогу у покушају ометања или заустављања кинеске инвазије.  

Аустралија остаје без средстава да очува своје стратешке интересе у Пацифику? 

Наведени логистички проблеми и геополитички захтеви, дакле, могли би да у потпуности онемогуће изградњу подморница за Аустралију, нарочито када се узме у обзир да се од војноиндустријског комплекса у САД већ сада тражи да убрза планирану продукцију нових подморница класе "Вирџинија" за потребе америчке војске. 

Нова (лабуристичка) аустралијска влада коју предводи премијер Ентони Албанезе, у јуну је постигла споразум с властима у Паризу да се Француској исплати одштета у висини од 583 милиона америчких долара и аустралијски медији сада већ пишу да је за новембар уговорена званична посета председника Макрона Канбери како би се изгладили односи између две земље.

И док ће тако, захваљујући промени власти у Аустралији, вероватно ускоро поново бити успостављено прошле године озбиљно уздрмано поверење између две земље, остаје неизвесно како ће Канбера надоместити повлачење својих старих апарата класе "Колинс" у наредним годинама и задовољити своје аспирације да, упркос расту економског и војног присуства Пекинга у Јужном кинеском мору и Јужном Пацифику, између осталог и кроз драстично јачање морнарице, задржи доминатни политички и војни утицај над острвским земљама Тихог океана и државама југоисточне Азије Папуом Новом Гвинејом и Источним Тимором.