Професор Универзитета Џорџтаун за РТС: Нови хладни рат је почео, Србија да минимализује ризике

Кина упозорава да амерички систем противракетне одбране "Златна купола" може да повећа ризик од трке у наоружању у свемиру, док се између Вашингтона и Пекинга води и интензиван царински рат.

Сједињене Америчке Државе и Кина се налазе у новом хладном рату који, иако различит од оног из 20. века, носи сличне глобалне импликације, наводи за РТС Метју Кронинг, професор Универзитета Џорџтаун и потпредседник Атлантског савета.

"Ово је надметање САД и њених савезника са једне стране, и ауторитарних режима са друге стране, за будућност глобалног поретка. То је нови хладни рат и тај термин је адекватан, рекао је Кронинг у разговору за извештајни програм", каже Кронинг.

Стратешко савезништво Кине и Русије

Кронинг сматра да је партнерство између Кине и Русије озбиљна претња по Запад, јер обе земље отворено изражавају жељу да ревидирају постојећи међународни поредак и спремне су да употребе силу како би то постигле.

"Русија већ води рат у Украјини, а Кина је поручила да ће употребити силу ако буде потребно за преузимање Тајвана. Ризик од великог рата у Европи и Азији истовремено је реалан и то би имало последице по цео свет" истиче гост Јутарњег програма.

Стратегија "минимализације ризика"

Када је реч о односима САД и Европе према Кини, Кронинг наглашава да постоји приближавање ставова кроз стратегију "минимализације ризика".

"То подразумева сарадњу са Кином у неосетљивим секторима попут пољопривреде или текстила, али и ограничења у областима као што су технологија, војна опрема и критична инфраструктура. Европа је економска сила и важан је савезник у том приступу", објашњава Кронинг.

Нуклеарна надмоћ као предуслов стабилности

Кронинг подвлачи да се нуклеарна стратегија САД разликује од кинеске и руске, јер Америка гарантује безбедност својим савезницима широм света, што захтева већи арсенал.

"САД бране више од 30 земаља НАТО-а, као и Јужну Кореју, Аустралију... То је скоро 60 одсто светског БДП-а. Да бисмо одржали ту заштиту, потребна је нуклеарна супериорност", каже он.

Трка у технологијама и критичним сировинама

У 21. веку технолошка доминација постаје кључна за глобални утицај. Кронинг упозорава да би технолошка доминација Кине значила и ширење ауторитарних вредности.

"Западне вредности попут транспарентности и слободе уграђене су у технологије. Кина, с друге стране, користи вештачку интелигенцију и препознавање лица за надзор грађана и извози те системе другим диктаторским режимима. То би била опасна доминација у технолошкој сфери", каже Кронинг.

Србија између великих сила

Истиче да мале земље попут Србије у геополитичкој борби између великих сила морају да воде рачуна о дугорочним последицама сарадње с Кином и да је "минимализација ризика" кључни приступ у односима са Пекингом.

Он наглашава да Србија не мора да бира између САД и Кине, али упозорава на ризике тесне сарадње с Кином.

"Саветовао бих пријатељима у Србији да размотре да ли се кинеске инвестиције заиста исплате. Питање је квалитета, стандарда и дугорочних последица", каже гост Јутарњег програма.

Указује да у Вашингтону разуме сарадњу Србије и Кине, посебно имајући у виду кинеску подршку територијалном интегритету Србије. Међутим, он упозорава да се Србија мора запитати какву будућност жели да гради.

"Ако је та будућност на западу, мислим да би превише блиски односи са Кином могли да представљају проблем. Ако Србија жели да приступи Европској унији, мислим да би требало да се прихвати тај приступ ЕУ минимализације ризика у пословању са Кином у неким областима, али и не у другим. Такође, ако Србија жели да оствари већу безбедност у војној сарадњи са западним силама, онда кинеско оружје и војна опрема би могла да буду препрека за то. Дакле, мислим да се питање своди на правац којим Србија жели да иде у будућности", каже Кронинг.

Сматра да Србија може одржавати добре односе и са САД и са Кином, јер и САД имају дипломатске и трговинске везе с Кином. Међутим, истовремено дубоко стратешко партнерство са обе стране је, каже он, тешко оствариво.